TRETIRALI SU ME KAO PSA, A TEK ŠTA SU RADILI SVOJOJ DECI: Ispovest dadilje bogataša šokirao svet - Još imam TRAUME

Kako izgleda posao dadilje u najbogatijoj porodici? Svoje nimalo prijatno sikustvo opisala je Elena Minčeva poreklom iz Rusije, koja sada živi i radi u Čikagu. Ona je pre nekoliko godina izdala knjigu "Dadilja bogataša" u kojoj je do detalja opsiala kroz koji pako je prošla u jednoj od najbogatijih porodica u Americi.

"Dok je vrištala iz sveg glasa, Gospođa Majka me opominje jer 'ne koristim svoj mozak' i kune se kako će mi dati otkaz. 'Više ne radiš za mene. To je moja kuća i ne mogu da te podnesem', izgovara sa prezirom.

Njen muž, kog zovem Gospodin, koji svedoči tom trenutku, joj uzvraća: 'Zapravo, to je moja kuća. I šta kažeš na to da ona ostane, a ti odeš?'

Svađa se pretvara u još jednu neprijatnu dramu tokom mog rada za milionere i roditelje koji žive u luksuznoj vili u Čikagu. Kao i obično, koristili su me kao pijuna u svom mučnom odnosu.

Posao sam dobila u aprilu 2014, uzbuđena zbog rada u onom što je izgledalo kao 'savršena porodica', na čelu sa zgodnim i uspešnim preduzetnikom i njegovom prelepom ženom, koja je nekada bila model.

U SAD sam stigla iz Moskve i još uvek sam bila relativno nova tu; tražila sam dobro plaćen posao čuvanja bebe sa sještajem koji bi zadovoljio moju ljubav prema deci. Moja plata, od 150 dolara u gotovini na dan, plus soba i hrana za posao od 16 sati, odnosno između 6 ujutro do 22 sata - omogućio mi je da štedim.

Nadala sam se da će to biti dugotrajno zaposlenje. Čak i na moj prvi radni dan, zazvonili su mi alarmi za uzbunu. Jedan od važnijih zadataka je bilo kuvanje, pa sam pripremila testeninu i sos za decu, Izabelu (8), Kamerona (7) i Džeka (4).

Majka, u godinama koje su mogle da budu od 30 do 45 zahvaljujući brojnim plastičnim operacijama, uletela je u ogromnu kuhinju.

'Zašto ga nisi nahranila?', pitala je, pokazujući na Kamerona koji nije ništa pojeo.

Nisam znala na šta misli. Ljutito je krenula prema stolu, uhvatila testeninu kašikom i gurnula mu je u usta.

'Moraš ga hraniti, on neće sam da jede', besno mi je rekla.

Imao je sedam godina, a nije sam jeo. Pitala sam se šta je sledeće.

Kako su prolazile nedelja, bila sam tretirana više poput psa nego dadilje. Kroz moj 16-satni radni dan sam neprestano bila na nogama. Ako nisam bila s decom, čistila sam, kuvala, kupovala, obavljala različite zadatke ili prala veš. Nisam imala pauzu i imala sam pravo samo na jednu slobodnu nedelju u dve nedelje.

Ali, ako sam mislila da je meni loše, samo je trebalo da pogledam decu.. Oni jedva da su provodili vreme sa svojim roditeljima, koji su bili uglavnom prezaposleni ili naprosto nezainteresovani da im posvete svoje vreme.

Vikendom bi u 6 ujutro moj glavni zadatak bio da blokiram stepenice kako bih sprečila Džeka da gnjavi mamu i tatu. On bi rano budio i samo je želeo da ode kod roditelja na turu maženja.

'Mama je zauzeta dušo. Spava' rekla bih mu, na šta bi mi on odgovorio da lažem. 'Ne dušo, mama je zaista veoma umorna i spava' ponovila bih, a niz njegove krupne oči krenule su krokodilske suze. 'Želim da legnem kod nje, zašto ne želi da dođem?', zaplakao je.

Njeno rešenje za sve bilo je naručivanje stvari s Amazona. Svakog dana su stizale igračke u vrednosti od 300 dolara. Obično su to bili lego setovi, ogroman broj lutaka i odeća za njih. Sve se vrtelo oko dostave - to je bio centar porodičnog života. Vrhunac dana je bio kad bi se kombi zaustavio na prilazu.

Jednom je gospođa majka zvala sa svog šoping puta u Njujork, a Džejson je neprestano pričao o lego kockicama. Poludela je i izdrala se na njega: 'Zar ne misliš o ni o čemu osim o igračkama? Otkazaću sve dostave u kuću!'. Deca su momentalno zaćutela.

'Ajde društvo, pošaljite mami poljubac i recite joj koliko je volite, rekla bih da završim razgovor u vedrijem tonu. Ipak, bilo je prekasno, mama je već spustila slušalicu...

Činilo se kako Kameron, osetljiv dečak, najviše pati. Imao je poteškoća u svojoj privatnoj školi gde godina košta 20 hiljada dolara, i stalno je govorio kako su mu "legići jedini prijatelji".

Ipak, najgori incident se dogodio za vreme njegovog boravka u letnjem kampu gde je dan koštao sto dolara, kad je njega i Izabelu pokupio autobus. On je uvek tražio da ga njegova mama ili ja tešimo, ali roditelji su želeli da postane društveniji i da se više zbliži s vršnjacima. Jednog dana smo motrali fizički da ga unesemo u autobus.

'Ne želim da idem', drao se, bacajući se kako bi mogao da se oslobodi iz majčinog stiska.

'Nećeš mi ovo raditi, razumeš li! Ti si lud', odgovarala mu je ona. Frazu da je lud ponovila je bezbroj puta, u punoj mržnji, dok je on izgledao beznadedžno.

Otac nije imao nikakav metod ponašanja s Kameronom, pa ga je koristio isključivo kako bi napadao svoju ženu, preispitujući njene majčinske sposobnosti. Njihove svađe su bile toliko bolne da su mi izbijale dah iz pluća.

Jednom se Kameron primio za majčine noge, preklinjući je da ne ode na večeru. Ona je okrenula svoje mračne, besne oči prema meni i naredila mi da ga uzmem.

'Ti si dadilja, ali očigledno nemaš pojma šta da radiš s njim', napadala bi me.

Muž je eksplodirao : 'A ti si majka, ne znaš šta da radiš s vlastitim sinom!'

Nakon 10 meseci rada sa ovom porodicom i neprestanih pretnji njegove žene o otkazu, znala sam da moram da odem.

Zašto sam uopšte ostala tako dugo? Nije bila samo stvar u novcu, ja sam volela izazove i želela sam nekako da promenim stvari, pomognem deci. Oni su bili anđeli, a ja sam postavila misiju da im pružim ljubav koja im je tako očajnički nedostajala.

Ipak, nisam htela više da budem instrument u njihovim svađama, pa sam napokon dala otkaz - jednog jutra ostavila sam decu u školi, pokupila svoj kofer i otišla.

Posle toga sam bila srećno zaposlena kod ljudi koji puno rade, ali nemaju milione da se s njima razbacuju. Nemaju Birkin torbice ni rols-rojs specijalno napravljen ta njih, ali su pristojni, dragi i zadovoljni ljudi s decom.

Ono što sam naučila kroz svoje iskustvo je da svakom detetu više znači ljubav od novca. Ljubav je najskuplja valuta.", kaže ova bivša dadilja.

MONDO