Rad sa decom predškolskog uzrasta, njihovo pravilno usmeravanje i razvoj predstavlja jedan od najzahtevnijih poslova za vaspitače. Suočeni su, međutim, sa velikim problemom - nepostojanjem jedinstvenog programa za rad sa mališanima. Šta će deca naučiti, zavisi isključivo od inicijative i spremnosti na angažovanje zaposlenih u predškolskim ustanovama, pišu "Novosti".
Nada Gertner, iz Udruženja vaspitača Beograda, kaže da postoje dva modela kojih se pridržavaju, ali oni daju samo okvir za rad. Tu su i brojni programi koji bi trebalo da poštuju razvojnu mapu deteta, ali oni u svakom vrtiću mogu biti različiti.
"Svi projekti imaju isti cilj - da deca dođu do nivoa znanja neophodnog za njihov uzrast", objašnjava Gertnerova za "Novosti". "Neki vrtići koriste strane programe, poput Montesori, a na beogradskoj Paliluli, recimo, vaspitači su se obučili za čak 30 različitih projekata po kojima rade."
U Srbiji postoje i programi koje su razvili domaći predavači, kao što je na primer model Kuka-Miletić, čija je suština da se deca razvijaju kroz takmičenje.
"Naši pedagoški stručnjaci nemaju učešće ni u jednom savremenom obrazovnom programskom konceptu, jer su oni samo lokalni tumači stranih programa, poput Montesori, Hed Start, Ređio Emilia i sličnih vaspitnih modela", objašnjava dr Miroslav Kuka, autor programa Kuka-Miletić, za "Novosti". "Domaći vaspitači za njih čak plaćaju obuku, kako bi bili licencirani da ih sprovode. Sa druge strane, mi smo napravili program koji je potpuno besplatan i ne zahteva nikakvu posebnu obuku. Običan prosvetni radnik može da ga primeni samo na osnovu znanja stečenog na fakultetu."
U osnovi novog programa je takmičenje kroz igru, kao i gradacija dostignuća, koja deca ostvare u misaonim i fizičkim aktivnostima. Prema rečima profesora Kuke, deca tako dobijaju motivaciju da rade, a predavači lakše razaznaju sposobnosti i različita interesovanja mališana.
"Igra kao forma učenja sama po sebi je neobavezna i samim tim nedovoljno stimulativna, pa tek u svom takmičarskom obliku dobija formu", nastavlja Kuka. "Ovakvim pristupom se deca razvijaju i na fizičkom, i na moralnom, ali i na psihičkom planu."
Mensin program
Više od 10.000 mališana u predškolskim ustanovama na Novom Beogradu, Čukarici, u Starom gradu i na Savskom vencu pohađa Mensin program "NTC sistem učenja". Zahvaljujući ovoj metodi mališani se, kroz igru, od najranijeg uzrasta uče logičkom razmišljanju, povezivanju činjenica, donošenju zaključaka.
Program je podeljen u tri faze. Prva se bavi razvojem mozga, i tu se vidi značaj zaboravljenih dečjih igara, druga je način učenja, jer prema novim istraživanjima, moramo da menjamo reproduktivno učenje i uvodimo nove metode. Na kraju je upotrebno znanje, odnosno - kako primeniti naučeno.
(MONDO)
Nada Gertner, iz Udruženja vaspitača Beograda, kaže da postoje dva modela kojih se pridržavaju, ali oni daju samo okvir za rad. Tu su i brojni programi koji bi trebalo da poštuju razvojnu mapu deteta, ali oni u svakom vrtiću mogu biti različiti.
"Svi projekti imaju isti cilj - da deca dođu do nivoa znanja neophodnog za njihov uzrast", objašnjava Gertnerova za "Novosti". "Neki vrtići koriste strane programe, poput Montesori, a na beogradskoj Paliluli, recimo, vaspitači su se obučili za čak 30 različitih projekata po kojima rade."
U Srbiji postoje i programi koje su razvili domaći predavači, kao što je na primer model Kuka-Miletić, čija je suština da se deca razvijaju kroz takmičenje.
"Naši pedagoški stručnjaci nemaju učešće ni u jednom savremenom obrazovnom programskom konceptu, jer su oni samo lokalni tumači stranih programa, poput Montesori, Hed Start, Ređio Emilia i sličnih vaspitnih modela", objašnjava dr Miroslav Kuka, autor programa Kuka-Miletić, za "Novosti". "Domaći vaspitači za njih čak plaćaju obuku, kako bi bili licencirani da ih sprovode. Sa druge strane, mi smo napravili program koji je potpuno besplatan i ne zahteva nikakvu posebnu obuku. Običan prosvetni radnik može da ga primeni samo na osnovu znanja stečenog na fakultetu."
U osnovi novog programa je takmičenje kroz igru, kao i gradacija dostignuća, koja deca ostvare u misaonim i fizičkim aktivnostima. Prema rečima profesora Kuke, deca tako dobijaju motivaciju da rade, a predavači lakše razaznaju sposobnosti i različita interesovanja mališana.
"Igra kao forma učenja sama po sebi je neobavezna i samim tim nedovoljno stimulativna, pa tek u svom takmičarskom obliku dobija formu", nastavlja Kuka. "Ovakvim pristupom se deca razvijaju i na fizičkom, i na moralnom, ali i na psihičkom planu."
Mensin program
Više od 10.000 mališana u predškolskim ustanovama na Novom Beogradu, Čukarici, u Starom gradu i na Savskom vencu pohađa Mensin program "NTC sistem učenja". Zahvaljujući ovoj metodi mališani se, kroz igru, od najranijeg uzrasta uče logičkom razmišljanju, povezivanju činjenica, donošenju zaključaka.
Program je podeljen u tri faze. Prva se bavi razvojem mozga, i tu se vidi značaj zaboravljenih dečjih igara, druga je način učenja, jer prema novim istraživanjima, moramo da menjamo reproduktivno učenje i uvodimo nove metode. Na kraju je upotrebno znanje, odnosno - kako primeniti naučeno.
(MONDO)
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
"Ako nas ne motiviše Zvezda, ne znam ko će": Žocova poslednja poruka pred derbi!