PRVACI
Budućim prvacima, koji tek treba da se upoznaju i prilagode školskom životu ponudite realnu sliku škole, ali bez zastrašivanja. Recite im da će u školi steći mnogo novih drugova, da će o svima njima brinuti jedna učiteljica, da će naučiti mnogo novih, zanimljivih stvari.

Izbegnite da ga "bombardujete" zahtevima kako će morati da sedi mirno, ne prekida učiteljicu dok nešto govori, da više neće imati vremena za igru. Čak i ukoliko je dete nemirno, ili ima manjak koncentracije, uzdržite se od naglašavanja unapred problema do kojih bi moglo da dođe.

Takođe, kada razgovarate sa detetom o školskim obavezama, recite mu da će verovatno imati domaće zadatke koje će ono moći samostalno da uradi, a da ćete vi uvek biti prisutni i spremni da mu pomognete ako negde "zaškripi".

Naime, kada ponudite podršku za ono što je detetu zbunjujuće (pitanje je da li uopšte zna šta su to "domaći zadaci"), rasterujete njegove strahove. Veoma je važno da dete krene u prvi razred opušteno i sigurno da će svojim sposobnostima uspeti da prevaziđe potencijalne teškoće.

Konačno, septembar iskoristite da sa svojim prvakom razgovarate ne samo o tome šta je u školi naučio, već i kako se u školi osećao. Pitajte ga da li mu je na časovima dosadno ili ne, kako provodi vreme na odmoru, šta je u školi bilo tog dana zanimljivo, šta smešno...

Ovakvim razgovorima dete shvata da vas zanima ono i njegov život u celini, a ne samo ocene. Slično primenite i kada stignu prve ocene. Odnosno, bez obzira na ocene (u prvom razredu su opisne ili "crtane", kako deca kažu, jer su u obliku cvetića, zvezdica...) vi nastavite da razgovarate o tome kako je provodilo svoje vreme i u školi i van nje.

OD DRUGOG DO ČETVRTOG RAZREDA
Vaše dete je mnogo napredovalo. Ipak, početkom septembra mu je potrebno vreme da se ponovo navikne na stari režim dana. Iako starija deca još bolje poznaju školu i njena pravila, zahvaljujući svom uzrastu brže se navikavaju na svoje radne obaveze posle letnje pauze. To, međutim, ne važi za uzrast od prvog do četvrtog razreda. Zato je važno da svoje dete motivišete.

Izbegnite da govorite kako nema razloga da brine što ponovo treba da krene u školu posle raspusta. Umesto prepiranja zbog njegovog neraspoloženja koje se vama čini neopravdano, radije pokušajte da ga pažljivo saslušate, pokažete razumevanje, a kada je moguće, ponudite alternativne ideje.

Ukoliko ste bili nezadovoljni tokom prošlih školskih godina ponašanjem ili radnim navikama svoga deteta, razgovarajte sa njim o mogućim načinima da sada to promenite. Recite mu da mislite da bi ove školske godine trebalo da se potrudite zajedno (ključna reč : "zajedno", jer time poručujete da ono nije usamljeno u svojim problemima) da pronađete neki način da škola postane manje opterećujuća za njega.

Možda je dovoljno da drugačije organizujete svoj dan ili da napravite satnicu učenja ili da pomerite neke vannastavne obaveze u druge dane kako bi ga rasteretili. Ali, ne dozvolite da dočekate novu školsku godinu sa starim problemima.

PETACI
Peti razred predstavlja promenu za vaše dete jer će umesto jednog učitelja ili učiteljice za koje je, možda bilo vezano tokom prva četiri razreda sada dobiti više nastavnika. Mnoga deca to iščekuju sa dozom straha.

Peti razred inače važi kao izuzetno težak (a to je dete čulo i od starije dece, i od odraslih iz svoje okoline), pa je tim više uplašeno onim što ga očekuje. Objasnite mu da to može da bude i prednost jer ima mogućnost da se iskaže pred svakim od njih, upravo zato što oni ne poznaju nikoga iz njegovog odeljenja.

Prednost je i u tome što ukoliko je stari učitelj imao neke miljenike (što je, na žalost, više pravilo nego izuzetak u našim školama), sada to više ne postoji. Svako od učenika boriće se za sebe.

Pravila koja važe za sve

Bez obzira na to u koji razred vaše dete ide, septembarski razgovori uvek imaju neke zajedničke dodirne tačke:

Ocena je samo ocena. Čak i kada vas dete razočara nekom ocenom - setite se da je to samo ocena. Ona bi trebalo da bude merilo njegovog znanja, ali često nije tako, jer ne zavisi samo od pokazanog znanja, već i od brojnih drugih činilaca (od treme vašeg deteta, od njegovog raspoloženja, od raspoloženja nastavnika, od toga da li je dete ocenu dobilo usmeno ili pismeno, jer većini dece više odgovara jedan oblik ispitivanja, od toga da li se nalazi u "jačem" odeljenju, gde se i odličan odgovor može vrednovati kao prosečan, za razliku od istog tog odgovora u slabijem odeljenju, kada se on vrednuje kao izuzetan...).

Postepeno. Posle letnjeg raspusta učinite prelazak na školske obaveze što postepenijim. Priuštite detetu i sebi malo zajedničke zabave (šetnja, bioskop, poslastičarnica, odlazak na neki izlet) i kada ima "bezbroj" školskih obaveza.

Vannastavne aktivnosti. Sačekajte sa izborom vannastavnih aktivnosti. Upišite dete na sport ili neki hobi po njegovoj želji tek kada se sasvim "uhoda" sa školskim obavezama.

Osluškujte dete. Možda vašem detetu nije lako da bude otvoreno i direktno. Možda mu je potrebno vreme da sopstvena iskustva najpre u sebi preradi, pa tek onda ih verbalno prenese i vama. Možda nema osećaj sigurnosti da sme ili da treba da vam poveri svoje tajne. U svakom slučaju, vaša obaveza je da osluškujete njegovo ponašanje, da ga "čitate između redova", kako bi zadržali kontakt sa njim i imali uvid u njegov život i kada niste fizički prisutni, tj. kada je ono u školi.

Direktna podrška. Škola je stres za svako dete, pa i vaše. Budite "pravi" sagovornik. Pitanjem: "Čini mi se da imaš neki problem, šta mogu da učinim za tebe?", jasno stavljate do znanja da vi znate (osećate, mislite) da neki problem postoji i pokazujete svoju spremnost da saznate o čemu je reč. Ovakvo pitanje je konkretno i direktno, poziva dete na komunikaciju i saradnju.

(MONDO/Yumama)