Mnoge devojčice rado se poistovećuju sa omiljenim lutkama i čine sve kako bi ličile na popularne ikone savršenosti.

Čuvena Barbika zato je sve češće na meti optužbi da negativno utiče na predstavu devojčica o sopstvenom telu. Mnoge devojke izgradile su "svoj stil" ugledajući se na ove lutke, a neke od njenih "živih kopija" zaista liče na svoju miljenicu.

U jednom beogradskom vrtiću saznali smo da devojčice najradije ističu da bi volele da budu lepe kao Barbike i pronalaze sebe u ulozi mame, doktorke, učiteljice i kuvarice. Igra sa Barbikama na taj način podstiče uobičajene uloge devojčica, nudeći im već postojeće modele ponašanja koji se neguju u društvu, uz obavezno podgrevanje ideja o neophodnoj lepoti i savršenom izgledu ženskog tela.

Evo kako Barbike "zavode" devojčice predškolskog uzrasta:

One su za devojčice i lepe su. Možeš da im praviš frizure i da im menjaš odela.
Zamišljam da sam Barbika koja ide u biblioteku, ponekad sam doktorka.
Osećam kako ih kupam, perem im kosu, kao da sam im mama.
Volela bih da budem kao Barbika, da se lepo oblačim, da budem pametna, dobra, da kuvam modernu hranu.


Prema rečima psihologa Marine Videnović, roditelji su tu da postave granice detetove igre i da pomognu detetu pri odabiru igračaka.

"Roditelji bi trebalo da procene koja igračka je za dete u određenom trenutku najpodsticajnija. Samo prisustvo skupocene lutke neće dovesti do toga da devojčica kasnije u životu fizički izgled smatra osnovnim merilom sreće. Međutim, ako roditelji ispunjavaju svaku želju svog deteta i veliku pažnju posvećuju tome da dete ima sve najlepše moguće je da mu čine medveđu uslugu za budućnost", ističe Marina.

Objašnjavajući uticaj igračaka na razvoj dece, naša sagovornica je istakla da sama igračka, osim ako nije od nekih toksičnih materijala, ne može negativno ili pozitivno da se odrazi na zdravlje i razvoj deteta.

"Način na koji se dete igra jeste ono što je od presudnog značenja. Kocke se često pominju kao igračke koje su podsticajne za intelektualni razvoj. Međutim, ako roditelji detetu kupe kocke, a sami sastavljaju željene oblike, dok dete samo posmatra, onda ne postoji značajniji uticaj ove vrste igre na dečiji razvoj. Slično važi i za Barbike. Ukoliko se devojčice igraju lutkama tako da razvijaju sopstvenu kreativnost (same im praveći odeću od delova tkanina) ne moramo se pribojavati negativnog uticaja. S druge strane, ukoliko se kod deteta potreba da se igra zameni potrebom da ima najskuplju, najnoviju, najmoderniju lutku možemo reći da detetu na taj način štetimo i lišavamo ga prilike da kroz igru razvije svoje intelektualne i stvaralačke sposobnosti", kaže Marina Videnović.

Nerealne proporcije Barbika ne utiču samo na devojčice, već i na želje dečaka. Sve više muškaraca radije bira devojke koje su oličenje "barbičastog" načina života, smatrajući da one predstavljaju idealne devojke. I zaista, mnoge devojke shvataju prednosti plave kose i vitkog stasa i rado liče na Barbike, mada ne uživaju u činjenici da ih poistovećuju sa ovim lutkama.

Pogledajte kako današnje devojčice vide Barbike i koliko ove lutke utiču na sliku koju klinceze imaju o sebi:


Iako mnoge devojčice još uvek rado oblače i šminkaju svoje Barbike, ova lutka suočila se sa ozbiljnom konkurencijom - Brac lutkama. Suparnice obožavane vitke lutke imaju poveće glave, buckasto telo, bujnu kosu i izazovnu šminku. I ovakav, novi izgled lutaka, dovodi u pitanje predstavu o lepoti i izgledu sadašnjih klinceza.

"Barbike nisu igračke ove generacije. Zamenile su ih lutke koje takođe mogu da pomeraju kolena, isto su preskupe ali, za razliku od barbika, nisu lepe. Glave su im prevelike, a usta i telo kao kod žena koje su preterale sa hirurškim intervencijama. Opravdano je da se nametne pitanje da li takve igračke mogu da negativno utiču na psihološki razvoj i dovedu do toga da devojčice usvoje uverenje kako je od presudne važnosti imati dobro telo i dobro izgledati", isiče Marina Videnović.

Još jedna briga muči brojne roditelje - kada je "krajnje vreme" da dete zaboravi na igru sa Barbikama i sličnim lutkama. Prema tvrdnjama porodičnih terapeuta nema "roka" kada dete treba da zaboravi na dragu igru.

"Ne postoji neka teorijska granica kada dete treba da prestane da se igra sa lutkama. Međutim, većina pubertetlija je odložilo svoje lutke ili autiće. Ukoliko se neko i igra sa njima, to je uglavnom krišom. Igranje sa lutkama u periodu puberteta nije razlog za brigu, posebno ukoliko dete nema većih i učestalijih problema u vršnjačkim odnosima", kaže Marina Videnović.

(MONDO - D.Č.)

Za više Mondo TV video priloga posetite našu rubriku MondoTV, a ukoliko imate zanimljivu priču pošaljite nam mail na mondotv@wm.rs, ili nam šaljite linkove ili poruke na Twitteru uz hashtag #MondoTV.