Neretko, deca okretanjem SOS broja samo proveravaju da li mogu imati poverenja u odrasle. U moru lažnih poziva, ipak je mnogo i ozbiljnih.
Za osetljive sagovornike moraju pažljivo da se postavljaju pitanja. Svako treće dete SOS broj okreće zbog psihosocijalnih problema, a svako peto zbog problema sa vršnjacima. Traže i savete zbog problema u porodici. O zlostavljanju želi da razgovara tek svako deseto dete.
"Tri odsto od tih deset su pozivi koji se odnose na sumnju na seksualno zlostavljanje što može da govori da smo kao društvo ojačali i osnažili decu da o tome progovore", kaže za RTS koordinatorka Nacionalne dečije linije Željka Burgund.
Savetnici nemaju lične podatke detata i identifikaciju broja sa kog zove. Ukoliko ono ne želi da sarađuje, prijavljivanje, na primer zlostavljanja, je nemoguće.
Željka Burgund kaže da dete prvo ohrabruju napominjući da je jako važno to što je imalo poverenja da im se obrati.
"Takođe ga obaveštavamo o tome da takve stvari treba prijaviti najbližim srodnicima ili ljudima od poverenja, koji će dalje preuzeti brigu o tome, ili da nam da dozvolu da se mi obratimo nadležnim institucijama ili organima", objašnjava Burgund.
Mnoga deca SOS broj okrenu tek da bi se raspitala o kontracepciji ili kako da ostvare neka prava. Svakom detetu je, kažu savetnici, njegov problem najveći - bilo da se radi o svađi sa sestrom zbog kompjutera ili o zanemarivanju od strane vršnjaka ili roditelja.
Supervizor Nacionalne dečije linije Mirjana Marković kaže da ima teških razgovora, "tema za proradu". "To su neka teška stanja, depresivna, stanja adolescenata sa suicidalnim idejama", ističe Markovićeva i dodaje da su to obično noćni pozivi.
Deci je važno što o problemima mogu i anonimno da pričaju. U seoskim područjima teže se odlučuju da okrenu SOS broj. Devojčice su otvorenije da govore o svojim problemima.
I u drugim zemljama dečiji problemi su slični i svuda zabrinjava porast nasilja među vršnjacima.
(MODNO)
Za osetljive sagovornike moraju pažljivo da se postavljaju pitanja. Svako treće dete SOS broj okreće zbog psihosocijalnih problema, a svako peto zbog problema sa vršnjacima. Traže i savete zbog problema u porodici. O zlostavljanju želi da razgovara tek svako deseto dete.
"Tri odsto od tih deset su pozivi koji se odnose na sumnju na seksualno zlostavljanje što može da govori da smo kao društvo ojačali i osnažili decu da o tome progovore", kaže za RTS koordinatorka Nacionalne dečije linije Željka Burgund.
Savetnici nemaju lične podatke detata i identifikaciju broja sa kog zove. Ukoliko ono ne želi da sarađuje, prijavljivanje, na primer zlostavljanja, je nemoguće.
Željka Burgund kaže da dete prvo ohrabruju napominjući da je jako važno to što je imalo poverenja da im se obrati.
"Takođe ga obaveštavamo o tome da takve stvari treba prijaviti najbližim srodnicima ili ljudima od poverenja, koji će dalje preuzeti brigu o tome, ili da nam da dozvolu da se mi obratimo nadležnim institucijama ili organima", objašnjava Burgund.
Mnoga deca SOS broj okrenu tek da bi se raspitala o kontracepciji ili kako da ostvare neka prava. Svakom detetu je, kažu savetnici, njegov problem najveći - bilo da se radi o svađi sa sestrom zbog kompjutera ili o zanemarivanju od strane vršnjaka ili roditelja.
Supervizor Nacionalne dečije linije Mirjana Marković kaže da ima teških razgovora, "tema za proradu". "To su neka teška stanja, depresivna, stanja adolescenata sa suicidalnim idejama", ističe Markovićeva i dodaje da su to obično noćni pozivi.
Deci je važno što o problemima mogu i anonimno da pričaju. U seoskim područjima teže se odlučuju da okrenu SOS broj. Devojčice su otvorenije da govore o svojim problemima.
I u drugim zemljama dečiji problemi su slični i svuda zabrinjava porast nasilja među vršnjacima.
(MODNO)
Pridruži se MONDO zajednici.