Sve su češći primeri, i u svetu i kod nas, da osnovce ili srednjoškolce, bilo u direktnom ili u kontaktu posredstvom društvenih mreža, maltretiraju vršnjaci.
Statistički podaci govore da je svako treće dete iskusilo neki oblik maltretiranja, a da to nije prijavilo roditeljima ili nastavnicima, pišu “Novosti”.
Kako da prepoznamo da je neko dete imalo ovakvo iskustvo? Postoji više znakova koji na to upućuju.
Reč je o neobjašnjivim telesnim povredama, izgubljenoj ili uništenoj odeći, knjigama, elektronskim uređajima ili nakitu, učestalim glavoboljama ili bolovima u stomaku, osećaju mučnine ili lažnoj bolesti, promeni navika u ishrani, učestalim noćnim morama ili poteškoćama da zaspu, gubitku interesovanja za domaće zadatke ili odbijanje da se ode u školu, osećaj bespomoćnosti ili gubitak samopouzdanja, samodestruktivno ponašanje - bežanja od kuće, samopovređivanja ili pominjanja samoubistva.
S druge strane, znaci da možda baš vaše dete ima običaj da nekoga maltretira, roditelji će prepoznati po tome što dete često ulazi u verbalne ili fizičke obračune, ima prijatelje koji maltretiraju druge, preterano je agresivno, često ga nastavnici šalju kod direktora škole na razgovor, okrivljuje druge za svoje probleme, ne preuzima odgovornost ni za jedan svoj potez, takmičarski je nastrojeno i mnogo brine o tome da li je popularno u društvu.
Istraživanja pokazuju da su deci neophodni saveti roditelja kada donose teške odluke. Ponekad 15-minutni razgovor tokom dana može da uveri dete da sa roditeljima može da priča o svakom problemu. Započnite s njim razgovor o tome šta mu se događa u toku dana i o osećanjima. Krenite sa rečenicom: "Navedi mi jednu lepu stvar koja ti se danas dogodila i jednu lošu..."
Ohrabrite dete da radi ono što voli. Pomozite mu da odlazi na aktivnosti ili da se bavi hobijem koji mu najviše prija. Može da trenira neki sport, peva u horu, učestvuje u školskim sekcijama...
Takve aktivnosti detetu daju šansu da se zabavi i upozna vršnjake koji imaju ista interesovanja. To će mu pomoći da stekne samopouzdanje i prijateljstva, što će biti dobra odbrana od maltretiranja.
Roditelji treba da nauče decu kako da se ponašaju prema drugima. Deca uče gledajući odrasle. Ukoliko se roditelj ponaša prema drugima sa poštovanjem, pokazuje detetu da u njegovom životu nema mesta za maltretiranje.
Čak i ako izgleda da deca ne obraćaju na to pažnju, ona posmatraju kako se roditelji nose sa stresnim i konfliktnim situacijama, ali i kakvi su prema prijateljima, kolegama i članovima porodice.
Neophodno je pažljivo posmatrati dete, obratiti pažnju na njegova osećanja i biti stalno na oprezu, jer maltretiranje je oblik maloletničkog nasilja.
(MONDO)
Statistički podaci govore da je svako treće dete iskusilo neki oblik maltretiranja, a da to nije prijavilo roditeljima ili nastavnicima, pišu “Novosti”.
Kako da prepoznamo da je neko dete imalo ovakvo iskustvo? Postoji više znakova koji na to upućuju.
Reč je o neobjašnjivim telesnim povredama, izgubljenoj ili uništenoj odeći, knjigama, elektronskim uređajima ili nakitu, učestalim glavoboljama ili bolovima u stomaku, osećaju mučnine ili lažnoj bolesti, promeni navika u ishrani, učestalim noćnim morama ili poteškoćama da zaspu, gubitku interesovanja za domaće zadatke ili odbijanje da se ode u školu, osećaj bespomoćnosti ili gubitak samopouzdanja, samodestruktivno ponašanje - bežanja od kuće, samopovređivanja ili pominjanja samoubistva.
S druge strane, znaci da možda baš vaše dete ima običaj da nekoga maltretira, roditelji će prepoznati po tome što dete često ulazi u verbalne ili fizičke obračune, ima prijatelje koji maltretiraju druge, preterano je agresivno, često ga nastavnici šalju kod direktora škole na razgovor, okrivljuje druge za svoje probleme, ne preuzima odgovornost ni za jedan svoj potez, takmičarski je nastrojeno i mnogo brine o tome da li je popularno u društvu.
Istraživanja pokazuju da su deci neophodni saveti roditelja kada donose teške odluke. Ponekad 15-minutni razgovor tokom dana može da uveri dete da sa roditeljima može da priča o svakom problemu. Započnite s njim razgovor o tome šta mu se događa u toku dana i o osećanjima. Krenite sa rečenicom: "Navedi mi jednu lepu stvar koja ti se danas dogodila i jednu lošu..."
Ohrabrite dete da radi ono što voli. Pomozite mu da odlazi na aktivnosti ili da se bavi hobijem koji mu najviše prija. Može da trenira neki sport, peva u horu, učestvuje u školskim sekcijama...
Takve aktivnosti detetu daju šansu da se zabavi i upozna vršnjake koji imaju ista interesovanja. To će mu pomoći da stekne samopouzdanje i prijateljstva, što će biti dobra odbrana od maltretiranja.
Roditelji treba da nauče decu kako da se ponašaju prema drugima. Deca uče gledajući odrasle. Ukoliko se roditelj ponaša prema drugima sa poštovanjem, pokazuje detetu da u njegovom životu nema mesta za maltretiranje.
Čak i ako izgleda da deca ne obraćaju na to pažnju, ona posmatraju kako se roditelji nose sa stresnim i konfliktnim situacijama, ali i kakvi su prema prijateljima, kolegama i članovima porodice.
Neophodno je pažljivo posmatrati dete, obratiti pažnju na njegova osećanja i biti stalno na oprezu, jer maltretiranje je oblik maloletničkog nasilja.
(MONDO)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!