Popularni zen bloger Leo Babauta, otac šestoro dece, školovan je, kaže, u sistemu koji je uspostavio verovanje da će svet ostati isti – tek sa manjim promenama u pogledu mode, u vreme kada je bilo nezamislivo da svako poseduje svoj lični kompjuter, a Internet je bio samo san pisaca romana naučne fantastike.

"Nemamo predstavu kako će izgledati vreme pred nama", zaključuje Babauta.

Svet ne prestaje da se menja. Zato se postavlja logično pitanje – kako pripremiti našu decu za svet nepredvidljivosti? Tako što ćemo ih učiti da budu prilagodljivi, da budu spremni da se izbore sa bilo čim.

Babauta predlaže da obratite pažnju na osnovne veštine za koje on veruje da deca treba da usvoje, a koja će ih najbolje pripremiti za svet koji ih očekuje.

Najbolje za dete je da ga osposobimo da bude u stanju da samostalno nauči šta god poželi. Prvi korak u ovom procesu jeste da dete nauči da postavlja pitanja. Srećom, kako su deca po prirodi radoznala, ona već postavljaju brojna pitanja o onome što ih okružuje. Na nama je da ih podstaknemo da uvek budu hrabra da pitaju sve što ih zanima. Nagradite dete kada postavi pitanje i zajedno istražite sve moguće odgovore.

Ako dete ume da rešava probleme, biće u stanju da uradi bilo šta. Svaki zadatak koji je nov deluje zastrašujuće, ali zapravo – to je samo još jedan problem koji treba rešiti. Nemojte sami rešavati svaku zavrzlamu iz života deteta. Umesto toga, pustite svog mališana da se sam pozabavi problemom, da pokuša da istraži moguća rešenja. Ovakav pristup rezultovaće razvijenim samopouzdanjem deteta i neće postojati ništa što neće umeti da uradi.

Veoma je važno posmatrati svaki zadatak kao projekat. Na primer, posao se sastoji od niza prostih ili složenih projekata, koji zahtevaju planiranje i razmišljanje. Kada tako počnete da posmatrate stvari, uvidećete da nijedan zadatak nije težak kolliko se činilo, da možete sve. Radite sa svojim detetom na njegovim projektima, puštajući ga da radi sve samostalnije. Uskoro će domaći zadatak, trening, nesporazum s drugarima biti samo projekti koje će dete isplanirati i uraditi promišljeno.

Kada smo toliko uzbuđeni da ne možemo da prestanemo da mislimo o nečemu, neizostavno ćemo se posvetiti tome u potpunosti i u najvećem broju slučajeva će taj posao biti dobro obavljen. Pomozite zato detetu da pronađe ono što voli – muzički instrument, sport, omiljeni književni žanr. Tako će dete uvek uživati u onome što radi.

Treba učiti dete da stoji samouvereno na sopstvenim nogama. Postepeno ga ohrabrujte da radi samostalno. Naravno, pomozite mu da isplanira i oblikuje ideju o onome što treba da se obavi, ali pustite dete i da ponekad pogreši. Kada ne dođe do greške, doći će da do uspeha, a to će značajno uticati na samopuzdanje deteta, jer je to uspelo svojim trudom.

Roditelji, iz najboljih namera, dopuštaju da se deca u potpunosti oslone na njih, da sreća i uspeh deteta zavise od njihovog prisustva i uticaja. Kada ovi mališani odrastu, oni ne umeju samostalno da budu srećni. Uvek su uz dečka, devojku, druga ili drugaricu i čekaju uputstva. Ali ako u ranom detinjstvu oni nauče da budu srećni sami i na sopstveni način, da se igraju, čitaju ili maštaju onako kako oni žele, to su već prvi koraci ka samostalnosti.

Naučite ih da budu saosećajni. Empatija je jedno od najbitnijiih osećanja za funkcionisanje u društvu. Oblikovanje saosećajnosti kod dece je od ključne važnosti da bi ono moglo da gradi odnose sa drugima. Zato uvek saosećajte sa svojim detetom i sa drugima. Pitajte dete šta misli o tome kako se osećaju drugi i razmišljajte naglas o tome. Trudite se da uvek pomognete drugima, da ih usrećite nekim sitnicama, a potom objasnite detetu koliko to i vas same čini srećnima.

Ljudi često odrastaju u društvu u kom su svi slični jedni drugima, pa kontakt sa ljudima koji se razlikuju bude neprijatan, zbunjujući. Neka vaša deca upoznaju ljude različitih interesovanja, a vi se potrudite da im objasnite da je sasvim u redu biti drugačiji i da je važno "tolerisati" te razlike jer nas one čine posebnima, piše Yumama.com.

Dok deca odrastaju, ne menja se samo svet, već i oni sami. Zbog toga je važno da naučite dete kako da se izbori s promenama. Nemoguće je promeniti okolinu i zato je neophodno da čovek bude fleksibilan. Treba naučiti dete da promene nisu strašne, već potpuno prirodne, nešto što čini život. Zato treba prihvatiti promene kao dobrodošle i naučiti kako živeti s njima.