Bebe čije majke koriste probiotike tokom trudnoće i koje ranije dobijaju suplemente takozvanih dobrih bakterija imaju manji rizik od alergija u odnosu na drugu decu, zaključak je brojnih studija sprovedenih u prošlosti.

Dr Erik Forno, jedan od lekara pitsburške Dečje bolnice, rekao je da lekari uglavnom ne preporučuju probiotike trudnicama i deci ranog uzrasta.

"Naša istraživanja pokazala su da probiotici deluju protiv alergija, ali moramo još da učimo o njima da bismo mogli da preporučimo javnosti njihovu upotrebu", kazao je dr Forno.

Naime, bakterije koje normalno žive u digestivnom traktu povezane su sa imunim sistemom. Tako uzimanje dovoljno probiotika (mikroorganizama koji se mogu naći u jogurtu i kvascu i koji uspostavljaju ravnotežu mikroba u stomaku) sasvim logično pomaže održavanju imunog sistema, zaključili su naučnici, piše "Jumama".

Budući da se alergije i astma aktiviraju kao odgovor preosetljivog imunog sistema, sprovedeno je više ogleda ne bi li se pokrenuo efekat koji suplementi probiotika imaju na ovakva stanja.

Najčešće korišćene zamene za probiotike bile su u obliku pilule, jer je njihovom upotrebom lakše kontrolisanje doza. Ipak, dr Forno je istakao da nema razloga da dijetalni probiotici, poput onih koji se sreću u jogurtu, nemaju identično dejstvo na smanjenje rizika od alergije.

Tim istraživača analizirao je rezultate 25 ogleda prilikom kojih su, tokom trudnoće ili u prvoj godini života deteta, učesnici eksperimenta dobijali suplemente svakog dana, i to u periodu od nekoliko meseci do godinu dana.

Rezultati su pokazali da su bebe koji su primale suplemente u prenatalnom periodu ili odmah po rođenju imale 12 odsto niži rizik od nastanka alergija u odnosu na decu iz grupe koja nije bila izložena dejstvu suplemenata. Ipak, deca koja su primala suplemente samo nakon rođenja nisu imala smanjen rizik od alergija.

S druge strane, Mimi Teng, direktorka odeljenja za alergije i imunologiju u Kraljevskoj dečjoj bolnici u australijskom gradu Parkvilu, nije primetila razliku u riziku za nastanak astme kod dece nakon upotrebe probiotika. Ipak, ona je naglasila da je najveći broj učesnika u ovom eksperimentu bio mlađi od pet godina, a to je uzrast u kom dijagnoza astme nije definitivna, već dete može imati samo epizode "zviždanja" u plućima.

U svakom slučaju, probiotici se smatraju bezbednim i do sada nisu pronađeni negativni efekti ovih mikroorganizama, ali naučnici još uvek istražuju koji su mikrobi najkorisniji i u kojoj meri.