"Ako je neko lice opštepoznato, dete ne može dobiti takvo ime. Uvek postignemo dogovor sa roditeljima, ali bilo je zahteva poput Tarzana, Osame i Hamleta koje smo morali da odbijemo", kaže za "Blic" Milena Kragić, matičarka beogradske opštine Zvezdara.

Davanje imena deci uvek je odslikavalo sukob tradicionalizma i pomodarstva. Koja imena danas najčešće roditelju daju deci?

Povezane vesti

Dok je Sara i Andreja danas sve manje, Milice i Nikole ponovo su sve brojniji, a često se u matičnim knjigama nađu i stara srpska imena poput Sretena, Gvozdena, Jelisavete, Đurađa.

Kada dajete svojoj deci imena, vodite računa o tome da bi to jednog dana mogla biti imena ulica i trgova, svojevremeno je poručio legendarni Duško Radović. Vođeni njegovom parolom, mogli bismo očekivati da u Srbiji jednog dana imamo Ulicu Kasandre ili Trg Sulejmana, ali su šanse za to i dalje veoma male. Štaviše, kako stvari sada stoje, među imenima koja mame i tate daju deci sve su brojnija ona stara.

"Roditelji u poslednje vreme često odlučuju da detetu daju ime po pretku ili po verskom prazniku. Zato, posle mnogo godina, u matičnim knjigama ponovo imamo upisane Anđeliju, Smiljanu, Gvozdena, Sretena. Ako je dete rođeno sedmog januara, skoro po pravilu dobija ime Kristijan ili Bogdan, a ako je 27. januara, daju mu ime Simeon, Sava, Ana ili Rastko. Među najčešćim ženskim imenima je Milica, a među muškim Aleksandar i Nikola", kaže Kragićeva.

Iskustva matičara pokazuju da su krizna vremena roditelje uvek vraćala tradiciji kad je reč o izboru imena za mališane. Tako se danas, osim u Beogradu, tradicionalna imena vraćaju i na jugu Srbije. Roditelji u Nišu deci su poslednjih godina davali imena Đurađ, Bisenija, Nikolina, Nikolija, Jelisaveta.

Iako je Konstantin u poslednje dve godine bio popularno ime, te je u jednoj godini rođeno čak 15 dečaka s tim imenom, u godini Milanskog edikta ih ipak nije bilo u velikom broju, kako se očekivalo.

Kako bilo, stara imena sve su popularnija i mogla bi da uzmu primat za koju godinu, smatraju niški matičari.

"Hana, Mila, Lena, Lana, Sofija, Tara, Una i dalje su relativno popularna imena za devojčice, dok je za dečake, između ostalog, najčešće ime Matej, Andrej, Vuk. Nekada popularna imena Milica i Marko, polako se vraćaju u modu, a popularnost jednog imena traje do dve godine", kažu matičari niške Gradske uprave.

Stara srpska imena pak ne uspevaju da osvoje i sever zemlje. Novosađani su u prošloj godini najčešće deci davali imena poput: Sara, Lena, Lana i Mila, Dušan, Danilo, Lazar i Luka.

Oko 6.800 beba rođeno je tokom prošle godine na teritoriji Novog Sada, a matičari napominju da se roditelji uglavnom odlučuju za kraća imena. Tako su dečaci u 2013. godini dobijali imena poput: Andrej, Vuk, Vukašin, Janko, Andrija, Aleksandar, Relja, Petar, Marko, Nikola. Devojčice su dobijale imena poput: Nađa, Sandra, Lana, Lena, Lenka, Mila, Marija, Nevena, Anđela, Anastasija.

Po rečima Dušanke Trajković, zamenice matičara Gradske uprave Novi Sad, roditelji se sve manje odlučuju za starija i neobična imena.

"Prošlu godinu su obeležila imena Dušan i Dunja. Ta imena su roditelji najčešće birali za svoju decu. Prethodnih godina ponavljala su se i Jelena, Dragana, a Milica je ime za sva vremena. Bez obzira na sve, to ime je aktuelno više od deset godina, kao i Luka", objašnjava Trajković.

Kaže da nisu retka ni neobična imena poput Iskre, Anđelije, a u poslednje vreme aktuelno je i Anđelina, kao i Zaharije. Ipak, jedno se nikada ne menja koje god da je vreme ili opština u pitanju.

"Uvek će biti roditelja koji biraju ime u skladu sa aktuelnim društvenim događanjima. Posle rata bilo je najviše Slobodana i Slobodanki, a u vreme komunizma Tita i Jugoslava. Kada je Novak Đoković pobeđivao mesecima bez poraza, Novak je bilo najčešće ime za dečaka u mnogim opštinama. Sada je već postalo retko", objašnjava beogradska matičarka Milena Kragić.