Muškarci koji se sa radostima roditeljstva upoznaju u kasnijim godinama mogli bi biti suočeni sa zdravstvenim i drugim problemima svoje dece. Ovakav zaključak sledi iz američko-švedske studije čiji su rezultati nedavno objavljeni u poznatom američkom medicinskom časopisu "JAMA – psihijatrija", gde se tvrdi da deci starijih očeva preti veća opasnost od autizma, šizofrenije, poremećaja pažnje i čitave lepeze drugih psihijatrijskih i psihičkih problema.

Međutim, naši lekari – genetičari, dečji psihijatri, psiholozi i neurolozi, komentarišući ovo istraživanje, smatraju da takvim slutnjama ne treba opterećivati i plašiti muškarce koji postaju očevi posle 45. godine. Istina je da nije isto kada dete svakog jutra pre odlaska na posao vodite u obdanište ili učite da pliva i skija u naponu mladalačke snage i srednjim godinama, ali nema dovoljno dokaza da bi životno doba u kome se otac nalazi, tvrde naši lekari, negativno uticalo na fizičko i psihičko zdravlje naslednika.

Čak su i same istraživače ove studije, kako je priznao Brajan Donofrio, profesor psihologije na Univerzitetu u Indijani i vođa studije, pronađeni rezultati šokirali. Analizirali su sve osobe rođene u Švedskoj između 1973. i 2001. godine (2.615.081 osoba) i poredili decu čiji su očevi u trenutku njihovog rođenja imali od 20 do 24 godine i 45 i više godina. Kod ovih drugih je utvrđeno da je 3,5 puta veća verovatnoća da će patiti od autizma, a 13 puta veća verovatnoća da će imati poremećaj pažnje.

Opasnost da imaju složen psihijatrijski problem bipolarnog poremećaja (specifični vid depresije), čak je 25 puta veća, dok je verovatnoća od samoubilačkog ponašanja i problema s drogama 2,5 puta veća.

"Sa stanovišta rizika od genetičkih bolesti, stariji muškarci mogu mirno i bez brige da planiraju svoje potomstvo", kaže za "Politiku" asistent dr Goran Čuturilo, pedijatar, klinički genetičar i šef Odseka medicinske genetike Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.

"Kada razmatramo da li starija životna dob očeva povećava rizik od nepsihijatrijskih genetičkih bolesti kod potomstva, obično govorimo o životnoj dobi od 40 i više godina. Postoji više od 7.000 genetičkih bolesti, ali za samo mali broj sindroma može se reći da su nešto češći kod starijih očeva, poput skeletne bolesti ahondroplazije ili hromozomskog poremećaja – Klinefelter sindroma", objašnjava dr Čuturilo.

Takođe, ovaj genetičar kaže da, iako postoje istraživanja čiji rezultati ukazuju da bi starija dob očeva mogla biti povezana sa nešto višim rizikom od urođenih anomalija, to za sada nije nedvosmisleno dokazano.

"Ne postoje preporuke za primenu bilo kakvih skrining programa namenjenih ispitivanju starijih muškaraca koji planiraju očinstvo. Glavni razlog za to jeste da je rizik od genetičkih bolesti tek neznatno povišen, iz čega sledi da bi skrininzi ove vrste bili neefikasni i ekonomski neodrživi."

Profesor dr Slobodanka Todorović, dečji neurolog, podseća da je naučno dokazano i odavno poznato da kod starijih žena i starijih prvorotki postoji veća opasnost da se rode deca sa Daunovim sindromom, pa se zato i ove žene šalju na posebne preglede.

"Životna dob očeva više puta je proveravana kao faktor rizika, ali nikada ništa nije dokazano u smislu da će zbog toga imati neke neurološka oboljenja ili psihičke probleme. U svojoj dugoj radnoj praksi tako nešto nisam primetila. Posle hiljade pacijenta, tako nešto bi mi sigurno palo u oči. Međutim, potpuno je druga priča kada dete odrasta okruženo mladim roditeljima, punim energije i životne radosti, nego u 'staračkom' roditeljskom okruženju. Takvo dete često može da bude prezaštićeno", stav je profesorke Todorović.

Profesor dr Dušan Vranješević, dečji neuropsihijatar, smatra da ne treba ovakvim istraživanjima plašiti starije muškarce da se samo zbog svojih godina odriču roditeljstva. – Uvek sam se, uzimajući istoriju bolesti deteta, raspitivao o svemu, pa i o starosti majki i očeva. To radim duže od 40 godina i mogu da kažem da ne može otac deteta biti kriv za neki poremećaj samo zbog toga što je stariji od 45 godina. Opasna su takva razmišljanja i očekujem nastavak ove ili drugih studija. Da li će deca imati problem sa učenjem, drogama ili samoubistvom, nema nikakve veze sa tim koliko godina imaju njihovi roditelji", izričit je dr Vranješević.