Sve je počelo tako što je jedna učenica američke srednje škole, Antonia Ajres-Braun pisala o tome da je godinama pokušavala da ubedi zaposlene u ovom lancu restorana brze hrane da ne mogu jednostavno na osnovu pola da pretpostavljaju koje dete želi koju igračku.

Iznervirana pitanjima koje su joj u "Mekdonaldsu" redovno postavljali: "Želite li igračku za dečake ili za devojčice", ona je odlučila da napiše pismo rukovodstvu restorana brze hrane. Mala studija koju je Ajres-Braun sprovela, šaljući svoje društvo da kupe hepi mil,  pokazala je da zaposleni u "Meku" često i ne pitaju kupce koju igračku žele, već im daju onu koja je "dizajnirana za njhov pol". Takođe, često nisu pristajali na molbu kupaca da im daju drugu igračku.

Napokon, nakon sažetih rezultata studije koje je ova srednjoškolka poslala rukovodstvu "Meka", dobila je željeni odgovor - igračke koje se dobijaju uz hepi mil kupci će moći da izaberu sami, odnosno one neće biti klasifikovane kao one namenjene dečacima ili devojčicama.

Iako će igračke ostati iste, zaposleni više neće pitati: "Želite li igračku za dečake ili za devojčice", već opisivati igračke koje imaju u ponudi i pustiti kupce da sami odaberu.