Srbija ovu pilulu dočekuje kao zemlja u samom vrhu po broju pobačaja u odnosu na broj rođene dece i broj stanovnika. Zvanična statistika kaže da se godišnje u državnim bolnicama obavi oko 20.000 abortusa, a procene su da ih je na privatnim klinikama bar još toliko. Ako se uzme da je prošlog septembra u školske klupe selo oko 71.000 prvaka, to znači da svake godine izgubimo više od polovine jedne generacije! Ili izgubimo grad veličine Obrenovca.

 Zanimljivo je i da je već godinama, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj rođenih upravo za 40.000 manji od broja umrlih u zemlji. Samo u prestonici za 12 meseci 8.000 beba ne dobije šansu da živi.

Najveći broj žena prekida trudnoću između 25. i 33. godine, a zatim između 35. i 44. Uglavnom one koje nisu rađale ili koje imaju dvoje dece. Mada statistika Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuje da u ukupnom skoru, uz manje oscilacije, pada broj abortusa od 2008, važno je znati da pada i broj rođenih. Tako smo u 2009. na 70.299 rođenja imali 22.733 abortusa, a u 2012. na 67.257 rođenja 20.335 prekida trudnoće.

"Imajući u vidu nivo rađanja i obim korišćenja efikasne kontracepcije, ima se utisak da se po učestalosti abortusa i dalje nalazimo na istom nivou kao pre nekoliko decenija. Ako je tako, onda je stopa abortusa oko 90 na 1.000 žena starosti 15-44 godine, što znači da u svakoj kalendarskoj godini svaka dvanaesta žena namerno prekida trudnoću. U populaciji adolescentkinja pada učestalost rađanja, bar među devojkama starijim od 16 godina. S obzirom na to da mali broj koristi efikasnu kontracepciju, može se pretpostaviti da raste učestalost namernih prekida trudnoće", kaže za "Novosti" dr Katarina Sedlecki, savetnik u Republičkom centru za planiranje porodice pri Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić“.

Šta će ženama doneti eventualna registracija medikamentnog prekida trudnoće, kako se on zvanično zove, odnosno "hemijskog abortusa“, kako je prozvan u svetu?

Važno je znati da on za Srbiju nije baš potpuna novina. Osim što se može naći na "crnom tržištu“ i prošvercovati iz neke od zemalja u kojima je registrovan, u okviru studije Svetske zdravstvene organizacije, kada su ispitivane dve različite doze leka za pobačaj, "mifepriston“ je pre deset godina, zvanično primenjivan i u Ginekološko-akušerskoj klinici u Novom Sadu i u GAK u Višegradskoj, u Beogradu. Ove Klinike su imala odobrenje Ministarstva zdravlja. Pilula je samo u novosadskoj Klinici za ginekologiju, tokom nešto više od godinu dana, primenjena kod oko 250 žena. Komplikacija nije bilo, pa se stručnjaci slažu da je ovo najkomfornija metoda abortusa do desete nedelje trudnoće.

U većini zemalja u kojima je registrovan, "mifepriston“ se distribuira u bolnicama u kojima je zakonski dozvoljeno vršiti abortus. Sam čin, međutim, odvija se kod kuće, zbog čega se metoda i smatra humanijom. Tako je praksa u Češkoj, koja je poslednja uvela lek, prošle nedelje, da se prva od četiri tablete, koliko se tamo pije, uzima u bolnici. Ona, praktično, ubija plod. Ostale, koje služe da se izbaci fetus i placenta, piju se kod kuće.

Prema rečima prof. dr Aleksandre Kapamadžije, načelnice Zavoda za planiranje porodice Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra u Novom Sadu, ova metoda je najbolja alternativa hirurškom abortusu za takozvane mlade trudnoće.

"Može se primeniti za trudnoće do 10 nedelje, i ima prednost u odnosu na hirurški abortus. S obzirom na to da se ne koriste instrumenti, znatno je smanjena mogućnost komplikacija i infekcija. Produženo krvarenje, koje može da traje i dve nedelje, jedna je od nuspojava."

Ako bi se lek registrovao, a metoda uključila u naše klinike, pacijentkinje bi sa ličnom kartom, potvrdom o krvnoj grupi i izjavom da žele da prekinu trudnoću izlazile sa klinike sa pilulama u džepu. Nakon što popiju tablete, u bolnicu se vraćaju za 24 do 48 sati. Tada im se vaginalno ubrizgava drugi lek i u polovini slučajeva u naredna tri sata dolazi do spontanog pobačaja. Kod 45 odsto pacijentkinja do pobačaja dolazi u roku od 24 časa. Samo kod pet odsto žena potrebno je uraditi revizionu kiretažu, ako ima zaostalog tkiva fetusa.

"Dva su osnovna metoda za prekid trudnoće koje Svetska zdravstvena organizacija smatra bezbednim. Jedan je hirurški, a drugi medikamentni, i oba su približno jednako efikasna. Prvi podrazumeva hirurški postupak koji se kod nas obično izvodi u uslovima opšte anestezije. Za ženu je to stresogeno iskustvo, a postoji i mogućnost povreda unutrašnjih polnih organa. Drugi se izvodi primenom dva preparata. Prvi treba da zaustavi dalji razvoj trudnoće, a drugi da olakša izbacivanje konceptusa. Za veliki broj žena je manje traumatičan", objašnjava dr Sedlecki.

Ona veruje da uvođenje ove pilule neće uticati na dalji pad nataliteta u Srbiji. Za neplanirane trudnoće krivo je nepostojanje sistemskog rešenja vezanog za obrazovanje mladih o zaštiti i izuzetno niska učestalost korišćenja efikasne kontracepcije. A nizak nivo rađanja je uslovljen nizom različitih faktora, koji nemaju veze sa abortusom.

"U Švedskoj i Francuskoj, u kojima se više od polovine prekida trudnoće obavlja medikamentnim metodom, nivo rađanja je mnogo viši nego u Srbiji. Ipak, važno je da ovaj prekid trudnoće ostane pod kontrolom zdravstvenog sistema, odnosno da žene ne mogu da ga nabavljaju preko interneta ili u apoteci", poručuje dr Sedlecki.

Sa njom se ne slaže sociolog politike Ljubiša Despotović. On smatra da se "gura pod tepih“ moralni, nacionalni, socijalni i populacioni aspekt cele priče. A pitanje je daleko složenije od jedne pilule i svodi se na to da li iko, pa i majka, ima pravo da prekine život u začetku.

"Verovatno je abortus pilulom humaniji i jednostavniji za ženu, ali to bi bilo isto kao kad bismo samoubicama prodavali tabelete jer je daleko ljudskije nego skakanje s mosta ili vešanje! Kako ja to vidim, ovo je samo još jedna u nizu mera za ubrzanu depopulaciju stanovništva, posebno na poluperiferiji, kao što je naša zemlja, koja inače ima negativan prirodni priraštaj", kaže Ljubiša Despotović.

Po njemu, umesto da država olakšava prekide trudnoće, treba da obrazuje mlade da ne zapadaju u taj problem. Depopulacione mere deli na ekonomske (toliko siromašenje građana da se oni pitaju za šta vredi živeti i stvarati novi život), i ostale. U te druge, između ostalog, spada i kontaminacija toksičnom hranom, pićem i informacijama, koje nas emocionalni i psihološki podrivaju. Tu spada i totalna liberalizacija abortusa.

"Razlozi za depopulacione mere mogu nekom da liče na teoriju zavere, ali su vrlo realni i iza istraživanja stoje ozbiljni naučnici. Svetskih prirodnih resursa je sve manje, klimatske promene su sve vidljivije, a planeta je prenaseljena. Zato korporativna i bankarska elita tiho i suptilno „oslobađa“ južnije predele u kojima će se moći živeti za migracije koje slede", zaključuje Despotović.