Broj gojazne dece dramatično će se povećati narednih godina, a time i njihova smrtnost od bolesti srca, ukazuju dve studije, danska i američka.
"Ukoliko ne preduzmemo korake da preokrenemo ovaj tok svaka naredna generacija dece biće osudjena da bude deblja i bolesnija od generacije svojih roditelja", upozorava Dejvid Ludvig iz Dečije bolnice u Bostonu.
Danska studija Centra za zdravlje i društvo iz Kopenhagena, kojom je rukovodila Dženifer Bejker, obuhvatila je preko četvrt miliona školske dece iz Kopenhagena u periodu od 1930. do 1976. godine. Ona ukazuje da deca s viškom kilograma, naročito dečaci, odrastaju u ljude sa češćim srčanim problemima. Pri tom je najopasniji višak kilograma na ulasku u tinejdžerski uzrast.
Dečak od 13 godina, na primer, s 11,2 kg iznad proseka izložen je za 33 odsto većem riziku da doživi srčani udar ili neki drugi problem vezan za srčanu koronarnu bolest do 60. godine od svog vršnjaka normalne težine.
U drugom istraživanju, obavljenom na Univerzitetu Kalifornije, stručnjaci upozoravaju da višak kilograma trenutno u SAD pogadja oko 17 odsto dečaka i 16 odsto devojčica, ili sve ukupno preko devet miliona dece. Pritom, 25 odsto dečaka iz ove kategorije spada u gojazne, a do 2020, kada budu imali preko 35 godina, gojaznih će biti izmedju 30 i 37 odsto.
Medju devojčicama s viškom kilograma, 32 odsto spada u kategoriju gojaznih, a do 2020. taj procenat će da se poveća na 34 do 44 odsto.
Posledica toga biće više srčanih bolesti, dijabetesa i visokog pritiska u ranijem uzrastu, a čak ni agresivan pristup neće biti u stanju da obuzda takav razvoj situacije.
Kalifornijski stručnjaci, na čelu sa Kirsten Bibins-Domingo, procenjuje da će do 2035. u SAD srčana oboljenja biti češća za pet do 16 odsto nego danas.
Oni upozoravaju da će, osim ako ne dodje do znatnog napretka u lečenju bilo same gojaznosti, bilo njenih posledica (povišenog pritiska, viška lipida ili pomećaja metabolizma šećera), sadašnja pregojenost američkih adolescenata imati veliki uticaj na javno zdravlje decenijama kasnije.
Predvidja se da bi do polovine veka zbog dečije gojaznosti očekivani životni vek Amerikanaca mogao da se smanji za dve do pet godina.
"Troškovi gojaznosti za američko društvo bi u budućnosti mogli da postanu katastrofalni i to ne samo medicinski, već i oni koji će nastati zbog smanjene produktivnosti stanovništva", upozorio je Dejvid Ludvig.
(Tanjug)
"Ukoliko ne preduzmemo korake da preokrenemo ovaj tok svaka naredna generacija dece biće osudjena da bude deblja i bolesnija od generacije svojih roditelja", upozorava Dejvid Ludvig iz Dečije bolnice u Bostonu.
Danska studija Centra za zdravlje i društvo iz Kopenhagena, kojom je rukovodila Dženifer Bejker, obuhvatila je preko četvrt miliona školske dece iz Kopenhagena u periodu od 1930. do 1976. godine. Ona ukazuje da deca s viškom kilograma, naročito dečaci, odrastaju u ljude sa češćim srčanim problemima. Pri tom je najopasniji višak kilograma na ulasku u tinejdžerski uzrast.
Dečak od 13 godina, na primer, s 11,2 kg iznad proseka izložen je za 33 odsto većem riziku da doživi srčani udar ili neki drugi problem vezan za srčanu koronarnu bolest do 60. godine od svog vršnjaka normalne težine.
U drugom istraživanju, obavljenom na Univerzitetu Kalifornije, stručnjaci upozoravaju da višak kilograma trenutno u SAD pogadja oko 17 odsto dečaka i 16 odsto devojčica, ili sve ukupno preko devet miliona dece. Pritom, 25 odsto dečaka iz ove kategorije spada u gojazne, a do 2020, kada budu imali preko 35 godina, gojaznih će biti izmedju 30 i 37 odsto.
Medju devojčicama s viškom kilograma, 32 odsto spada u kategoriju gojaznih, a do 2020. taj procenat će da se poveća na 34 do 44 odsto.
Posledica toga biće više srčanih bolesti, dijabetesa i visokog pritiska u ranijem uzrastu, a čak ni agresivan pristup neće biti u stanju da obuzda takav razvoj situacije.
Kalifornijski stručnjaci, na čelu sa Kirsten Bibins-Domingo, procenjuje da će do 2035. u SAD srčana oboljenja biti češća za pet do 16 odsto nego danas.
Oni upozoravaju da će, osim ako ne dodje do znatnog napretka u lečenju bilo same gojaznosti, bilo njenih posledica (povišenog pritiska, viška lipida ili pomećaja metabolizma šećera), sadašnja pregojenost američkih adolescenata imati veliki uticaj na javno zdravlje decenijama kasnije.
Predvidja se da bi do polovine veka zbog dečije gojaznosti očekivani životni vek Amerikanaca mogao da se smanji za dve do pet godina.
"Troškovi gojaznosti za američko društvo bi u budućnosti mogli da postanu katastrofalni i to ne samo medicinski, već i oni koji će nastati zbog smanjene produktivnosti stanovništva", upozorio je Dejvid Ludvig.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.