Svi dokazi upuću na to da je ovaj preslatki dečak pojeo kolač, mada na pitanje tate - da li se malo zasladio, on kaže. "Neeee".

Pogledajte video:

Ovaj mali "prevarant" nas je podsetio na devojčicu koja je lakirala nokte i tati objasnila da su to od nje "tražile" njene lutkice!

Dakle, deca su sklona laganju, to znamo, ali - zašto oni to rade i kako ih odučiti?

Dete koje se oseća manje vrednim od svojih vršnjaka, lažima pokušava da podigne svoju vrednost. Ako mu druga deca poveruju, ono počinje da se oseća vrednijim, tako da će i sledeći put primeniti isti postupak. Na taj način statusno laganje može da postane navika, koju osoba praktikuje i kasnije u životu, kao adolescent i kao odrasla.

Zato, kada dete laše to ne mojte odmah shvatati kao bezobrazluk, već kao izraz osećanja niže vrednosti. Tada ga treba naučiti da drugi koji nešto imaju ili umeju ne vrede više od njega, niti ono vredi manje od drugih. A kada to nauči, prestaće emocionalni razlozi za ovaj oblik laganja.

Nemojte kažanjavati deci koja lažu, jer to nije delotvorno, pokazalo je istraživanje urađeno na Univerzitetu Mekgil u Montrealu.

Oni su skrivenom kamerom posmatrali 372 mališana, uzrasta od četiri do osam godina, koji su ostavljeni sami u sobi uz zabranu da gledaju u igračku koja se nalazi iza njihovih leđa.

Većina dece (67 odsto) je prekršilo naredbu, a dve trećine neposlušnih je zatim slagalo da se nije okrenulo.

Viktorija Talvar, jedna od učesnica u istraživanju, smatra da ne vredi plašiti decu kaznama. "Pretnja kaznom ima zapravo suprotan efekat i samo smanjuje šanse da dete kaže istinu", navela je ona.

Tokom eksperimenta, deca koja su najmanje lagala su ona koja su bila ohrabrivana da kažu istinu i koja su bila uveravana da neće biti kažnjena.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.