Jedino rešenje i mogućnost za potomstvo u tom slučaju je donacija jajnih ćelija. To, međutim, u našoj zemlji još nije dozvoljeno.

"Donacija jajne ćelije još nije zakonom regulisana. Zakon mora jasno da definiše ko može biti donor i pod kojim uslovima", kaže za "Novosti" profesor dr Mladenko Vasiljević, načelnik Odeljenja steriliteta GAK "Narodni front".

Brojni su uzroci koji mogu da dovedu do bržeg propadanja jajnih ćelija i prevremene insuficijencije jajnika.

Tokom starenja ovaj problem je sve izraženiji, upozoravaju stručnjaci. U dobi između 30 i 40 godine ima ga jedna od 100 žena. Osim posledične neplodnosti, one ranije ulaze u menopauzu, ali i češće dobijaju osteoporozu.

"Smanjen broj jajnih ćelija u jajnicima može biti urođen, a ćelije delimično mogu da se unište i operativnim zahvatima na jajnicima ili postupcima indukcije ovulacije", kaže dr Vasiljević.

On objašnjava da u reproduktivnom dobu ovulacijom se oslobodi oko 500 jajnih ćelija.

"Naime, na početku svakog menstruacionog ciklusa 20-30 nezrelih jajnih ćelija iz depoa jajnika počinje da raste i razvija se. Samo jedna od njih će da dozre i da se oslobodi procesom ovulacije, a sve ostale će da propadnu."

U klimakterijumu dolazi do gašenja funkcije jajnika. Poslednja menstruacija ili menopauza nastaje kada je broj jajnih ćelija u jajnicima oko 1.000. To se obično dešava između 45. i 55. godine.

Jajne ćelije, međutim, mogu da propadaju i brže. Razne infektivne, sistemske ili autoimune bolesti, virusi, delovanje toksičnih materija pesticida i hemikalija, pušenje, dovode do smanjenja rezerve jajnika. Ako funkcija jajnika prestane pre 40. godine, to je prevremena insuficijencija.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.