Ove godine se u prvi razred osnovne škole upisuju decа rođenа od 1. marta 2009. godine do 28. februara 2010. godine. U tom periodu u Srbiji je rođeno 69.962 dece.

Upis trаje do 31. mаjа, ali škole mogu dа upišu đake i posle tog dаtumа. Školа je dužnа dа upiše svаko dete sа područjа škole. Ukoliko ima mogućnosti za to, školа može dа upiše i dete koje nije sа njenog područjа.

"Papiri" potrebni za upis:

- Izvod iz knjige rođenih

- Prijаva prebivаlištа

- Potvrda o pohаđаnju pripremnog predškolskog progrаmа

-  Dokаz o zdrаvstvenom pregledu detetа

Polazak u školu je veliki događaj, kako za dete tako i za roditelje, zato je potrebno da se svi za to pripreme, ali ne samo za prvi i ostale školske dane, već i za sam upis.

Kako se to radi pitali smo specijalistu školske psihologije Biljanu Lajović.

Pravilno ponašanje roditelja uoči testiranja i zdravstvenih pregleda

Koraci koji prethode samom polasku u školu su testiranje koje obavljaju psiholog, odnosno pedagog, a pre toga niz pregleda kod pedijatra. Važno je da sve to ne bude praćeno dramatičnim komentarima i zastrašivanjem.

Nikako ne smete da kažete detetu rečenice poput ovih: 'Sad idemo da primiš injekciju jer bez toga ne možes da ideš u školu' ili 'Idemo na testiranje, moraš da položiš inače te neće primiti'.

Takvim pristupom kod deteta se stvara negativna slika i strah. Potrebno je da roditelji svemu tome pristupe razumno i bez tenzije. To nije 'ispit' ni za dete, niti za roditelje čiji rezultat određuje budućnost deteta.

Roditelji mogu zajedno sa detetom da dođu u školu kada se prijavljuju i zakazuju testiranje, da im pokažu kako škola izgleda. Da se prošetaju učionicom, dvorištem, salom za fizičko...

Pravilno ponašanje roditelja do prvog septembra i polaska u školu

Preporučuje se i da zajedno sa detetom idete u nabavku školskog pribora, da dete samo izabere sveske, pribor, torbu.

Tokom leta pričajte deci o školi, ali ne često. Objasnite mu šta će tamo sve da radi, kakve zanimljive stvari će da nauči, da će upoznati mnogo dobrih drugova, da će naučiti neke nove igre...

U ovom periodu, do septembra, treba da polako uspostavljaju ritam buđenja i odlaska na spavanje u skladu sa ritmom koji će imati kada budu išli u školu - da idu ranije na spavanje, da dovoljno dugo spavaju i da se lako bude ujutru, da obavezno doručkuju.

Važno je da ih ne plašite školom. zato im nikako nemojte govoriti: 'Igraj se dok ne pođes u školu, posle toga nema igranja samo obaveze', 'Kad kreneš u školu videćeš koliko ćes imati obaveza', 'Kod učiteljice nećeš moći da radiš šta hoćeš, to samo možeš kod mame/tate'...

Korisno je i da pričate deci o svojim pozitivnim iskustvima iz škole.

Bilo bi dobro da deca i pre polaska u školu imaju neke obaveze, jer to nije vezano samo za školu već je deo vaspitanja koji je važan za život (na primer: da sklone svoje igračke za sobom, da znaju sami da se obuku, obuju, vežu pertle, zakopčaju dugmiće, nameste svoj krevet, postave sto za jelo i drugo. Dete koje ima neke od ovih obaveza lakše će da prihvati da posle škole treba da uči, uradi domaći zadatak, ali i da ima obaveze primerene uzrastu u samoj porodici.

Tako se razvija odgovornost i gradi odnos prema obavezama u životu nezavisno od toga koje su vrste (lične, porodične, školske, službene kod odraslih...).

Pravilno ponašanje roditelja kada dete krene u školu

Dobro je da se uspostavi navika da dete uči uvek na istom mestu ( bez obzira na to da li je reč o radnom stolu ili trpezarisjkom u kuhinji). Takođe, treba ustanoviti i vreme za učenje  - ako dete ide u prepodnevnu smenu trebalo bi da uči i radi domaće zadatke odmah kada se vrati iz škole, a kada ide u poslepodnevnu, da uči ujutru, nakon buđenja. 

Neke škole imaju produženi boravak gde deca sa učiteljicom uče i završe domaći, ali bez obzira na to, roditelj treba da pokaže interesovanje za to šta je dete radilo u školi, da pogleda školske i domaće sveske, i popriča sa detetom - šta mu je bilo lako, šta teško, šta zanimljivo, a šta ne... Ako treba i da mu još malo pomogne u razumevanju, savladavanju nekog gradiva.

Ako se odrasli postave na razuman način prema svakoj proceni postignuća deteta (bilo da je reč o numeričkom ili opisnom ocenjivanju) i deca će prihvatiti takav odnos.

Važno je da roditelji ne insistiraju na ocenama i ne pitaju uvek dete kad dođe iz skole: 'Koju ocenu si dobio ili dobila?', jer time prave pritisak koji dete usmerava na to da uči isključivo zbog ocene, a ne i da bi nešto novo naučilo.


Kako izbeći stres zbog polaska u školu

Dešava se da ukoliko dete nije dobro pripremljeno za polazak u školu, ukoliko mu je teško da  se navikne na zahteve škole, ukoliko nije samostalno u skladu sa svojim uzrastom ili ako je uplašeno, da dođe do nekih promena u ponašanju. To nije često i uglavnom deca sa radošću polaze u prvi razred, ali nekad se javlja odbijanje da se ide na časove, promene u apetitu, snu, grickanje noktiju i drugo.

S druge strane, neki roditelji doživljavaju školu kao test uspešnog roditeljstvapa i kod njih može da se javi strah od neuspeha deteta kao pokazatalj njihove roditeljske neuspešnosti. U tom smislu za ove roditelje je veoma stresna situacija polaska deteta u školu.

Svakako da je razumna briga o tome kako će se dete adaptirati, kako će reagovati na zahteve, da li će mu biti dobro u školi, da  li će uspostaviti dobre odnose sa drugom decom i učiteljicom.

Ali, preterana briga može da utiče negativno na dete i da dovede do straha deteta od škole, neefikasnosti i loših osećanja.

Zato savetujemo roditeljima da se opuste i raduju što njihovo dete polazi u školu, a ukoliko imaju bilo kakve nedoumice i brige u vezi sa tim, da se obrate za pomoć pedagozima i psiholozima u koju će njihovo dete ići.

  Kako naučiti dete da poštuje školska pravila

Nezavisno od polaska u školu, roditelji sa decom treba da ustanove određena pravila ponašanja. Na primer: ne govorimo ružne reči, ne vičemo jedni na druge, saslušamo drugoga...

Pravila se nabolje poštuju ako su zajednički doneta tako da je dobro ako učitelj i deca zajedno donesu pravila ponašanja, a doneta pravila roditelji podrže.

Jedan od najvažnijih principa je jedinstven stav porodice i škole tako da je važno da roditelji ne govore deci, ili kada deca mogu da čuju, negativno o školi, obrazovanju, učitelju, već da ukoliko imaju primedbe o njima treba da razgovaraju direktno sa učiteljicom, ili nekim iz škole.

Ukoliko dete pokazuje nezadovoljstvo školom ili nekim pravilima koja postoje, treba ga pažljivo saslušati, pričati sa njim, razumeti o čemu se tačno radi, približiti mu na način koji dete najbolje razume i prihvata, razloge i potrebu postojanja određenih pravila, zajednički naći način da se teškoće prevaziđu i svakako o tome pričati  sa učiteljicom.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.