Ishrana i način života igraju znatno manju ulogu u tome da li će dete imati višak telesne težine od genetskih faktora, ukazuje jedno britansko istraživanje vršeno na preko 5.000 parova blizanaca.
Za razliku od dosad preovlađujućeg mišljenja da porodično okruženje na ovom planu ima najznačajniju ulogu, istraživanje britanskog Bihevioralnog zdravstvenog centra pokazalo je da je udeo gena u "odgovornosti" za obim struka i težinu deteta oko dve trećine, izvestio je Rojters.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 400 miliona ljudi širom sveta je gojazno, uključujući i 200 miliona dece mlađe od pet godina. Gojaznost je sve veći globalni problem jer povećava rizik obolevanja od dijabetesa tipa 2, nekih vrsta raka i kardiovaskularnih bolesti.
Britanski tim je parove identičnih blizanaca (kojima su zajednički svi geni) uporedio s parovima dvojajčanih blizanaca, kojima je zajednička samo polovina gena.
Na osnovu toga ustanovljeno je da na indeks telesne mase (BMI) i obim struka genetsko nasleđe utiče u udelu od 77 odsto, a okolina u kojoj dete odrasta u udelu od samo 23 odsto.
Britanski stručnjaci naglašavaju da to ne znači da će dete odgovarajućeg genetskog nasleđa biti neizbežno gojazno, već da za to samo ima veću predispoziciju.
Rezultati ovog istraživanja ukazuju da bi možda roditeljima dece s genetskom predispozicijom za gojaznost trebalo pružiti podršku u obezbeđivanju zdrave ishrane i načina života.
(Tanjug)
Za razliku od dosad preovlađujućeg mišljenja da porodično okruženje na ovom planu ima najznačajniju ulogu, istraživanje britanskog Bihevioralnog zdravstvenog centra pokazalo je da je udeo gena u "odgovornosti" za obim struka i težinu deteta oko dve trećine, izvestio je Rojters.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 400 miliona ljudi širom sveta je gojazno, uključujući i 200 miliona dece mlađe od pet godina. Gojaznost je sve veći globalni problem jer povećava rizik obolevanja od dijabetesa tipa 2, nekih vrsta raka i kardiovaskularnih bolesti.
Britanski tim je parove identičnih blizanaca (kojima su zajednički svi geni) uporedio s parovima dvojajčanih blizanaca, kojima je zajednička samo polovina gena.
Na osnovu toga ustanovljeno je da na indeks telesne mase (BMI) i obim struka genetsko nasleđe utiče u udelu od 77 odsto, a okolina u kojoj dete odrasta u udelu od samo 23 odsto.
Britanski stručnjaci naglašavaju da to ne znači da će dete odgovarajućeg genetskog nasleđa biti neizbežno gojazno, već da za to samo ima veću predispoziciju.
Rezultati ovog istraživanja ukazuju da bi možda roditeljima dece s genetskom predispozicijom za gojaznost trebalo pružiti podršku u obezbeđivanju zdrave ishrane i načina života.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.