Pitate me kako je biti samohrani tata? Nisam nikakav pedagog ili psiholog, neki mag, guru ili šta znam, ali rado ću vam ispričati svoje viđenje, svoje iskustvo na temu samohranog roditeljstva.

Samohrani tata - dovoljno je da bilo kome na ulici to kažete pa će vas čudno pogledati. Sigurno vas neće "iz prve" razumeti jer, jelte, dete treba da bude uz majku. Sa nekoliko prijatelja sam se i pošteno posvađao oko toga (jasno vam je da su obe bile samohrane majke).

Vremenom, umorite se od objašnjavanja i prepustite se - neka vreme pokaže. A sve vaše neprospavane noći, kako zbog grčeva, zubića, temperature, sve vaše prolivene suze, brige, nemire, haose, lomove u duši, u glavi, sve to nikome ne govorite.

I zašto biste?

Da li drugi znaju šta treba odgovoriti detetu kada vas ispituje? Ne znate ni vi sami šta je najbolje, a muško ste. Za nas, muškarce, svi kažu da ne umemo dobro da lažemo.

I šta vam drugo preostaje?

Kako biste pobegli od sopstvenih misli, problema i svih onih koji se iščuđavaju i zapitkuju vas, jedino vam ostaje da se okrenete detetu. Da posmatrate vaše dete, da ga slušate, osećate, da ga razumete, da sve batalite i podredite njemu.

Da, nemaju samo majke "majčinski instikt", imamo ga i mi, tate, samo treba znati kako da ga aktivirate ako se sam "ne pokrene". A upravo zbog tog instikta, mi smo i tate i mame.

A kada imate sve to, onda je sve lako. Čim ste tu za vaše dete i ono je za vas, kada ste 100 odsto spremni da usrećite onog koga volite i ko vas voli.

Razlike između samohranih majki i samohranih očeva ne postoje. Svi smo u istom sosu. U sosu, ali onom lepom - za ćufte. Ne znam za vas, ali moja ćerka obožava taj sos.

Lep nam je "sos" jer je dete sa nama, svakog dana pričamo, pevamo, kuvamo, sređujemo igračke i sobu, pa kupanje, parkići...

Možda smo mi tate i u prednosti, jer majke su te koje su brižne i nežne, a mi smo sve to plus smo i malo šašavi pa je ta igra sa decom lepša, zabavnija, krilatija.

Ne znam kako je to biti samohrani tata kod drugih samohranih očeva, znam kako je kod mene.

Mnogih stvari moraš u glavi da se odrekneš, da bi neke druge dobio.



Mnogi su mi govorili: "Eto, mlad i lep, a zarobio se - samohrani tata!" Nikad nisam uspeo da im objasnim da se nisam zarobio, već oslobodio. Oslobodio sam lažnog sjaja, niskog morala i svega toga. Lepše je meni hiljadu puta tako "zarobljenom" da u kući, pred spavanje, čitam Sari knjižice, nego da budem "slobodan", da ne znam ni sam šta radim. Lepše je meni sa krilima na leđima da gledam njen osmeh (zato što oboje imamo krila i što nas ljudi čudno gledaju), osmeh koji ništa i niko ne može da zameni.

Za kraj bih samo želeo da poručim nešto budućim roditeljima.

Dajte sve od sebe da neko od vas dvoje ne postane samohrani roditelj. Ma koliko samohrani roditelji bili srećni i ma koliko naša deca bila srećna, ipak je detetu mesto uz oba roditelja. Ako je moguće, a ako ne - krila na leđa i živite svoju bajku.

Vi sad kako hoćete, a Sara i ja odosmo da letimo.

Sarin tata Laki

(Tekst preuzet sa sajta Yumama)