Emili Kristin je u osmoj nedelji trudnoće, na rednovnom pregledu, saznala da je izgubila bebu i svoje tužno iskustvo podelila je na Facebooku.

"Slike koje sam videla na ultrazvuku bile su drugačije od prethodnih i drugačije od onih koje su moje drugarice postavljale na Facebook. Znala sam da nešto nije u redu", počela je svoju priču Emili.

"Ništa nisam videla jer je moje telo nekoliko sati ranije pobacilo. Doktorka koja me je pregledala bila je tiha i jednostavno sam znala. Izašla je iz prostorije i suprug me uveravao da će sve biti u redu. Ali, ne govorite to ženi koja je videla stotine snimaka sa ultrazvuka, koja je pretraživala Instagram slike uz heštag #8nedelja, kako bi videla kako beba izgleda. Odmah sam znala da nešto nije u redu, i nije bilo u redu. Sećam se da me bilo strah da plačem. Osećala sam da ne smem da plačem jer trudnoća nije bila odmakla i jer se to dešava sve vreme. Sećam se da sam se svakim delom svog bića trudila da zadržim suze i nisam smela da pogledam lice svog supruga jer bi me njegov bol slomio".

Emili su lekari poslali kući i rekli joj da "pusti telo da obavi svoje".

Ona kaže da se u njenom telu dešavalo sve ono što su joj doktori rekli da će se desiti, ali i neke stvari na koje nije bila spremna.

"Sve sam osećala, ali jednostavno nisam umela da pokažem svoja osećanja. Doktorka mi je objasnila šta će se sve dešavati u mom telu i bila je u pravu za sve. Međutim, nije me upozorila šta će se desiti nakon inicijalnog bola".

"Nije mi rekla da ću nedeljama razmišljati samo o tome jer će mom telu dugo trebati da se 'očisti'. Nije mi rekla da ću morati da gledam supruga kako plače. Nije mi rekla koliko će mi biti teško da kažem mami šta se desilo, niti da će moje telo nedeljama nakon pobačaja i dalje 'misliti' da sam trudna", piše Emili u ovom iskrenom i dirljivom pismu.

"Nije mi rekla koliko će biti teško uveravati ljude da sam dobro, kad nisam. Nije mi rekla da ću preko noći postati ljubomorna. Nije mi rekla koliko će mi sada teže biti kada pitaju: 'Kada planirate decu?' Nije mi rekla ni da će mi biti tako teško što sam izgubila nekoga koga nikada nisam upoznala. Ali, rekla mi je da je u redu da plačem i da nisam sama".

Emili kaže da je tek nakon razgovora sa prijateljicama i porodicom shvatila da zaista nije sama. Njena majka, tetka, sestra i sestrina najbolja prijateljica takođe su proživele ovo užasno, bolno iskustvo.

Svojim pismom na Facebooku Emili je želela da žene koje prolaze kroz to, znaju da nisu same. Takođe, želela je da im poruči da, bez obzira na to što se dešava i drugim ženama, to ne umanjuje ničiju bol.

"Ljudi se pitaju zašto sam odlučila da pišem o tome mesecima nakon pobačaja, ali okrutna istina je da vreme ne leči sve rane, ali se nadam da moja priča nekom može da pomogne u zaceljivanju te rane. Ne tražim sažaljenje niti odgovore. Pišem ovo jer će možda jednog dana neka žena zbog ovoga biti manje usamljena ili će joj ovo biti podsetnik da ima nade nakon ovog bolnog iskustva".

Njena priča je mnoge dirnula (a možda je nekome zaista i pomogla!) i podeljena je više od 20.000 puta na Facebooku.

"Rekla sam suprugu da ako ovo pomogne samo jednoj ženi da se oseća bolje, to je dovoljno. Ispostavilo se da je mnogima pomoglo i sada se osećam malo bolje", zaključila je ova hrabra žena.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.