Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom u primeni je od 1. jula 2018. godine, iako ima pozitivnih strana, posebno je oštetio nekoliko kategorija žena.
Nijedna porodilja u Srbiji ne sme da dobije platu ispod minimalne zagarantovane zarade, a period obračuna na porodiljskom mora se vratiti na nekadašnjih 12 meseci umesto sadašnjih 18 meseci pre otvaranja bolovanja. Takođe, nijedan mesec u kojem žena nije dobila ni dinara ne sme se obračunavati sa nulom, već kao u slučaju obračuna trudničkog odsustva, treba da se koristi minimalna zarada.
Ovo su najvažnije promene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom koje su predložila udruženja "Centar za mame" i "Bebac", koja su istakla i da, s obzirom na to da je 2019. godina na izmaku, donosioci odluke moraju da uključe izmene pomenutog zakona u novi budžet.
U Predlogu zakona o budžetu za 2020. godinu za Ministarstvo rada predviđeno je nešto više od 65 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi više nego lane, ali stavka od dodatnim izdvajanjima za ovu oblast ne postoji.
"Apelujemo na to da se izmene ključne stavke zakona u skladu a preporukama radne grupe koje je Tim za socijalno uključivanje i suzbijanje siromaštva kabineta premijerke Ane Brnabić, naručio još u septembru 2018. godine", ističe Jasmina Mihnjak iz udruženja "Bebac".
Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom u primeni je od 1. jula 2018. godine, iako ima pozitivnih strana, posebno je oštetio nekoliko kategorija žena, među kojima su najviše štete pretrpele porodilje koje imaju veća primanja od tri prosečne republičke plate, ističu iz "Centra za mame".
"Nedopustivo je da ne postoji garantovani minimum porodiljske nadoknade za mame koje su radile manje od 18 meseci u kontinuitetu, te se zbog toga dešava da neke od njih primaju po nekoliko stotina dinara", kaže Jovana Ružičić iz "Centra za mame" i dodaje: "Smatramo da je rešenje problema vraćanje na stari zakon, gde su one primale do pet prosečnih plata, za koliko su plaćale poreze i doprinose."