Svetski dan prevremeno rođenih beba, 17. novembar, obeležava se ove godine deveti put u svetu sa idejom da se pažnja društva usmeri na ozbiljne probleme prevremeno rođenih beba i njihovih roditelja. Učestvuju mnogobrojna udruženja roditelji, profesionalne organizacije, kompanije i pojedinci u celom svetu. Kod nas su tim povodom beogradska palata "Albanija" i most na Adi obasjani ljubičastom svetlošću, simbolom kolektivne brige za prevremeno rođene bebe i njihove porodice.
U nedelju na Institutu za neonatologiju od 11 do 12 i 30 zakazano je druženje lekara i medicinskih sestara sa bebama, bivšim pacijentima, i njihovim roditeljima, kao i predstavnicima Udruženja roditelja prevremeno rođene dece Srbije "Mali div".
"U Srbiji se godišnje pre vremena rodi više od 4.000 beba, ili 11 beba svakoga dana. Zato naše u uz pomoć prijatelja i partnera, sprovodi mnoge aktivnosti čiji su cilj što kvalitetniji život prevremeno rođenih beba, podrška, informisanje i pomoć roditeljima i podizanje svesti javnosti o izazovima prevremenog rođenja", kaže Vera Bikicki Ivezić, predsednica Udruženja "Mali Div", za "Politiku".
Ovo udruženje je osnovano 2010. godine, član je mreže Evropske fondacije za brigu o novorođenčadi (EFCNI) i jedino je nacionalno udruženje koje se bavi ovom problematikom, podseća Bikicki Ivezić.
"U svetu svake godine bude rođeno oko 15 miliona dece pre termina, što znači pre 37. gestacijske nedelje, što znači da svaka deseta beba 'požuri' i od toga milion njih ne preživi. U Srbiji učestalost prevremenog porođaja iznosi 6,8 odsto", podseća Katarina Lazić iz Instituta za neonatologiju.
Po rečima Lazićeve, lečenje prevremeno rođenih beba je zahtevno, dugotrajno, skopčano sa rizicima i predstavlja veliki izazov za zdravstvene profesionalce, a za roditelje i porodicu, to je neočekivani izvor velike traume i hroničnog stresa.
"Institut za neonatologiju je republička institucija tercijalnog nivoa u kojoj specijalisti leče prevremeno rođene bebe najmanje zrelosti i najmanje težine na rođenju", podseća Lazićeva uz podatak da ova ustanova zbrinjava 20-25 odsto prevremeno rođene dece na teritoriji Srbije i više od polovine dece ovde rođene sa telesnom masom manjom od 1.500 grama.
Za decu RSV virus može biti vrlo opasan
Čest uzročnik infekcija disajnih puteva kod dece mlađe od pet godina je respiratorni sincicijalni virus (RSV), upozorava kaže pedijatar dr Gordana Sekulović. Najteže posledice RSV infekcije vidljive su kod beba do šest meseci, a poseban rizik od komplikacija i smrtnog ishoda u slučaju prevremeno rođene dece.
"Želimo da informišemo sve roditelje da u šest zdravstvenih insititucija tercijarne zaštite u Srbiji, imaju mogućnost da tokom trajanja takozvane virusne sezone, zaštite svoju decu od RSV virusa. To su instituti i klinički centri namenjeni zdravstvenoj zaštiti dece i majki, od kojih se tri nalaze u Beogradu, a ostali u Nišu, Novom Sada i Kragujevcu", ističe Vera Bikicki Ivezić, predsednica društva "Mali Div" i dodaje da se roditelji tim povodom mogu obratiti pedijatrima i lekarima ili informisati u brošuri koja im je dostupna u velikom broju zdravstvenih ustanova širom Srbije. Virus se, slično drugim respiratornim virusima prenosi direktno kapljičnim putem ili indirektno kontaktom preko predmeta. S obzirom da je uzročnik infekcije virus u lečenju se ne koriste antibiotici.