Nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći da porodično više uživate u praznicima.
Iako smo svi svesni da su praznici komercijalizovani, tesko je odoleti. Čak i ako ste prošle godine imali pola kutije viška ukrasa za jelku, kupićete i ove godine bar nekoliko kugli, iako ne možete da prođete kroz kuću od igračaka, deca će dobiti još… i još… I u malim glavama "biti dobar" nekako se izjednačilo sa poklonima.
Nisu deca kriva, naravno, nego odrasli od kojih negde od početka decembra slušaju samo o tome kako treba da budu dobri, jer će onda od Deda Mraza dobiti poklone, jasno. Ali, koliko god vi želeli da obradujete klince, trebalo bi da budete svesni da kultura masovne potrošnje nije dobra za decu. Naročito ne u razmerama koje ta potrošnja dobija oko praznika.
"Znamo da je materijalizam samo prečica do praznine", kaže Kristina Karter, sociolog sa Berklija.
Ali šta roditelji mogu da urade da "uzvrate udarac" savremenoj kulturi? Umesto da deci poklanjate stvari, možda biste mogli da se potrudite malo. I poklonite im doživljaje umesto toga.
"Ako pogledate istraživanja, apsolutno bi trebalo da deci poklonite nova iskustva, umesto igračaka", kaže ona.
"Ono što doživimo dok otvaramo poklon, ako isključimo momenat iznenađenja, nije baš naročito pozitivna emocija", objašnjva Karterova.
Stvar je u tome što otvaranje poklona aktivira sistem nagrađivanja u našem mozgu na prilično površnom nivou, tako da ne možemo da dobijemo neki dublji, trajniji osećaj sreće.
Dobijanje novogodišnjih poklona neminovno vodi ka adaptaciji, fenomenu u kojem koliko god nešto bilo dobro ili loše, na kraju se na to naviknemo i vraćamo se na raniji "nivo sreće".
Ovo se dešava jer trenutni efekat (na primer, otkrivanje kako da se igra novom igračkom), pa čak i efekat zadržavanja (sada će moći da se igra tom igračkom kad god poželi) tokom vremena bledi. Postaje deo "uobičajenog" i "normalnog". Počne da se podrazumeva, drugim rečima.
Ako dete zatrpate poklonima za Novu godinu, tu je i fenomen "trake za trčanje". Kupovina poklona da biste usrećili decu je kao trčanje na traci. Umori vas, ali vas nikuda ne vodi.
Pokloni zasnovani na iskustvima, s druge strane, izazivaju potpuno drugačije neurohemijske reakcije, koje se percepiraju kao isinski pozitivne emocije - sreća i radost. I za to postoji jednostavno objašjenje.
Doživljaji traju ograničeno vreme i završe se pre nego što stignemo da na njih "oguglamo", što nije slučaj sa igračkama, na primer.
Naravno, nije lako promeniti navike tek tako, naročito ako živite u kulturi koja na to gleda drugačije i zasipa vas reklamama… Ali, evo šta možete da pokušate:
Ustanovite porodičnu tradiciju koja neće tako direktno biti vezana za poklone. Recimo… dogovorite se da se prvog januara prošetate svi zajedno, bez obzira na to kakvo će vreme biti. Pa idite negde na čaj. A poklone (jer ipak ne može da prođe Nova godina bez njih), otvorite tek posle ručka, nakon što ste već proveli jedan lep dan zajedno, kao porodica.
Ako ste planirali da idete negde na zimovanje, neka deo vašeg poklona budu nove rukavice ili ski-pas, ako skijate. Ili… karte za pozorište, na primer, za nekoliko predstava tokom jednog meseca, ako imate tinejdžera, ili porodična propusnica za klizanje…
Nije strašno da deci poklonite nešto za Novu godinu. Strašno je samo ako su pokloni jedino što dobijaju od vas.