Mnogi roditelji veruju u mitove o temperaturi, i veruju da povišena temperatura može da naškodi detetu. Verovatno nema mame na ovom svetu koja nije bar jednu noc presedela pored bolesnog deteta, stavljajući mu ruku na čelo svaki čas. A šta kažu lekari? Pa… temperatura je u najvećem broju slučajeva bezopasna, a vrlo često je i korisna.
Evo šta bi pedijatri voleli da roditelji znaju o temperaturi kod dece.
Mit: Dete je toplo na dodir, sigurno ima temperaturu.
Činjenice: Deca mogu biti topla na dodir iz milion razloga. Recimo, kad jarcaju igrajući se, plaču, neposredno nakon buđenja, kad ustanu iz toplog kreveta, ako je u prostoriji jako toplo… deca "odaju toplotu", ali ne izgledaju kao da su bolesna, niti se tako ponašaju. U takvim slučajevima, temperatura kože vratiće se u normalu nakon dvadesetak minuta. Ali, ako dete deluje bolesno i toplo je na dodir, imaće temperaturu u oko 80% slučajeva.
Mit: Svaka temperatura je loša za dete.
Činjenice: Temperatura "uključuje" imunitet, pomažući time organizmu da se izbori sa infekcijom. Ako je dete bolesno, povišena temperatura u granicama između 37.8 i 40 stepeni je dobar znak da se telo brani od bolesti.
Mit: Temperatura viša od 40 stepeni je jako opasna, i može da izazove oštećenja mozga.
Činjenica: Temperature koje prate uobičajene infekcije ne izazivaju oštećenja mozga. To se može dogoditi tek ako temperatura pređe 42 stepena, ali to se dešava vrlo, vrlo retko, a da nije izazvano spoljašnjim uslovima. Telesna temperatura kod dece prelazi 42 stepena kad je spoljašnja temperatura previsoka, recimo u kolima ostavljenim na suncu tokom leta, što može izazvati tragediju i smrtni ishod.
Mit: Temperaturu treba "skidati" lekovima čim počne da raste.
Činjenice: Temperaturu treba snižavati ako kod deteta izazivaju neprijatnost. U najvećem broju slučajeva, to se dešava tek kad temperatura pređe 38.5 ili 39 stepeni.
Mit: Ako se ne reaguje, temperatura će nastaviti da raste.
Činjenice: Mozak zna kad je telo pretoplo. U najvećem broju slučajeva, kad su u pitanju uobičajene infekcije praćene temperaturom, ona neće skakati preko 39.5 ili 40 stepeni. Vrlo, vrlo retko, porašće na 40.6 ili 41 stepen, i iako te temperature jesu jako visoke, ni one nisu opasne dugoročno gledano.
Mit: Ako se detetu daju lekovi, temperatura treba da spadne na normalnu.
Činjenice: U najvećem broju sučajeva, temperatura nakon "spuštanja" lekovima, oblogama ili raskomoćivanjem deteta, spada za jedan i po do dva stepena.
Mit: Ako ne možete da oborite temperaturu, dete je ozbiljno bolesno.
Činjenica: Temperatura koja ne spada može biti posledica bakterijske ili virusne infekcije. Da li ćete temperaturu uspeti da oborite ili ne, ne govori ništa o uzročniku problema.
Mit: Jednom kad temperatura spadne od lekova, ne bi trebalo ponovo da raste.
Činjenice: Kod većine virusnih infekcija, temperatura traje dva ili tri dana. Kad je oborite antipireticima, ona ostaje normalna dok traje dejstvo leka, a zatim ponovo raste, tako da će detetu možda biti potrebna još jedna doza, u skladu sa preporukom lekara. Temperatura se ne vraća kad se organizam izbori sa virusom, što se u najvećem broju slučajeva dešava trećeg ili četvrtog dana bolesti.
Mit: Ako je temperatura visoka, u pitanju je nešto ozbiljno.
Činjenice: Sama temperatura ne govori ništa o ozbiljnosti problema. Ako dete izgleda i ponaša se kao da mu je jako loše, to ukazuje na ozbiljnost infekcije mnogo značajnije nego ono što toplomer pokazuje.
Sledeći put kad budete merili klincima temperaturu, setite se ovoga: temperatura organizmu pomaže da se izbori sa infekcijom. Ona je na strani "dobrih momaka" kad je dete bolesno.