V.d. direktora Instituta za mentalno zdravlje uživo komentarisala podatke o fizičkom kažnjavanju dece u Srbiji.
Srbi i dalje tuku decu, i to majke češće nego očevi, rekla je u Jutarnjem programu RTS-a prof. dr Milica Pejović Milovančević, v.d. direktora Instituta za mentalno zdravlje.
Istraživanje UNICEF-a "Primene vaspitne discipline nad decom u porodici u Srbiji" pokazalo je da je 63 odsto roditelja koristilo neki oblik fizičke agresije kao način disciplinovanja deteta barem jednom tokom detetovog života, a njih 45 odsto je izjavilo da su koristili fizičku agresiju tokom prethodne godine. Samo mali broj roditelja naveo je da su koristili teže oblike fizičkog nasilja. Obično su roditelji u toj grupi udarali dete po nekom drugom delu tela od zadnjice nečim poput kaiša, četke, štapa ili nekim drugim tvrdim predmetom. Veoma teške (ekstremne) oblike fizičkog nasilja (udaranje deteta iznova i iznova iz sve snage; hvatanje deteta za vrat i davljenje; namerno izazivanje opekotina kod deteta; pretnja detetu nožem ili pištoljem) navodi manje od 2 odsto roditelja.
"Od 2005, imamo kontinuirani pad primene fizičkog kažnjavanja. Ranije je 70 odsto ljudi prijavljivalo da tako kažnjava decu, a sada je to oko 45 odsto, ali je to i dalje metod koji se primenjuje. Nad decom se primenjuje i psihološko kažnjavanje, vikanje, psovanje, ponižavanje deteta. Ohrabruje to što više od 90 odsto našeg uzorka veruje da su nenasilne discipline bolji metod, pitanje je samo u kom trenutku to verovanje pređe u praksu", rekla je prof. dr Pejović Milovančević.
Zanemarivanje i ignorisanje je takođe zabrinjavajući "trend" kažnjavanja. Da li je korona pogoršala stanje?
"Ovo istraživanje je završeno u februaru, ovo su podaci otprilike do pojavljivanja korone. Ali istraživanje iz drugih zemalja pokazuju da je veći stepen primene nasilne discipline upravo tokom pandemije, to je pokazalo istraživanje iz Hrvatske. U kući se zbog pandemije stvarala napetost, roditelji nisu imali socijalnu podršku, enorman su napor ulagali da bi deca pratila online nastavu, a oni obavljali posao. To stvara frustraciju, a u našem istraživanju utvrđeno je da su majke češće te koje su primenjivale fizičko kažnjavanje, one nisu bile u mogućnosti da se kontrolišu, situacija je prevazišla njihove mogućnosti", rekla je ona.
Šta kada roditelj napravi grešku?
"Niko neće goniti nekoga ko je šljepnuo dete ili vikao na njega, izolovan incident neće dovesti do ne znam čega. Ali je važno da ne pređe u praksu, tu stupaju na scenu oni koji se bave decom i porodicom, mi moramo da im pomognemo da usvoje pozitivnu disciplinu. Nasilje neće sprečiti neželjeno ponašanje dece, strah nikada neće dovesti do pozitivnih promena, on će samo napraviti poslušnost ali neće zadržati u pojedincu ideju da bi trebalo da se ponaša pozitivno. Zato nisu dobre te metode, one dugoročno nemaju nikakav efekat i to bi roditelji morali da znaju", rekla je prof. dr Pejović Milovančević.
Šta kada roditeljima "padne roletna"?
"I kada dođe do crvenog usijanja, mi smo odrasli i mi moramo da se smirimo. Ne vredi dodatno vikom i kažnjavanjem dodatno sludeti dete. Najpre smiriti sebe, pa onda obaviti razgovor sa detetom. 'Tajm-aut' podrazumeva fizičko odvajanje od situacije, ako dete ide na 'tajm-aut', ide na onoliko minuta koliko ima godina. Ako ima tri godine, neka fizički bude izdvojeno iz prostorije u kojoj se desio eksces tri minuta", rekla je ona.
Roditelji bi trebalo da potraže pomoć kada osete da nemaju energije da se bave sopstvenom decom, ili kada agresija deteta prevazilazi njihovu kontrolu.
"Postoje primeri i literatura, i na sajtu UNICEF-a, tu su i reči stručnjaka, postoji mnogo ljudi koji mogu da pruže pomoć i podršku roditeljima", rekla je ona.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.