Vožnja na tečni naftni gas (TNG), odnosno plin, trebalo bi da bude znatno jeftinija od vožnje na benzin. Medjutim, nije uvek tako.
Auto-gas koji se prodaje na našim benzinskim pumpama nije svuda istog kvaliteta, pa onima koji koriste to gorivo lako može da se desi da na 100 pređenih kilometara potroše više novca nego da su se vozili na benzin.
"U kvalitetu gasa ima velike razlike od pumpe do pumpe. Ako kupite gas, na primer, kod 'Lukoila' ili OMV-a, ponekad možete da pređete i dvostruko više kilometara nego kad ga kupite na privatnim domaćim pumpama. Negde je gas prljav, a negde ima više vazduha nego što treba, pa se dešava da samo pola rezervoara bude napunjeno gasom, a ostatak bude vazduh", kaže za "Alo" taksista "Maksis taksija“ Rade Milošević, višegodišnji "gasni“ vozač.
Tu priču potvrdili su i u Ministarstvu energetike. Funkcioner koji je želeo da ostane anoniman kaže da se proizvođači, najčešće NIS, povremeno poigraju sa hemijskom formulom auto-gasa tako što u mešavinu stave određenu količinu nekvalitetnog gasa koji ničemu ne služi.
"Jedino objašnjenje za povećanu potrošnju gasa je da proizvođač u mešavinu propana i butana stavi jeftine nezasićene ugljovodonike, koji ne sagorevaju i koji samo 'protrče' kroz motor. Odnos propana i butana treba da bude 60:40, s tim što leti ima malo više propana, a zimi butana. Tako se radi svugde, ali to manje utiče na to koliko kilometara vozilo pređe", kaže sagovornik iz Ministarstva energetike.
U NIS-u tvrde da ništa ne "muljaju“ sa gasom, niti rade išta što nije po propisima. "Mi kontrolišemo gas u našim laboratorijama i on ima kvalitet kakav je propisan standardom. Taj standard dopušta da kvalitet bude u određenom rasponu i nema dodavanja nekih drugih gasova", kaže PR NIS-a Tatjana Venčelovski-Grujić.
Za kontrolu kvaliteta auto-gasa zadužen je i "Jugoinspekt“, ali, zbog rasula u kojem se ta ustanova nalazi i finansijskih malverzacija, kako kažu radnici, malo je verovatno da se bilo kakva ispitivanja rade kako treba.
U Srbiju se gas uvozi preko svih graničnih prelaza. Poreklo je raznoliko - iz zemalja EU (Holandije, Mađarske, Hrvatske, Bugarske), Ruske federacije, kao i zemalja bivšeg SSSR. Od ukupnog prometa u Srbiji, NIS proizvodi oko 30 odsto, a uvozi polovinu od ukupnog uvoza gasa.
Za veliku potrošnju gasa može da bude kriva i loša oprema. To se dešava i kad se vozilo stalno pali na gas, zbog čega se oštećuje gasna oprema i ako se oprema ne servisira bar jednom na šest meseci. Na potrošnju, kažu u servisima za ugradnju gasne instalacije, utiče i starost vozila.
(MONDO)
Auto-gas koji se prodaje na našim benzinskim pumpama nije svuda istog kvaliteta, pa onima koji koriste to gorivo lako može da se desi da na 100 pređenih kilometara potroše više novca nego da su se vozili na benzin.
"U kvalitetu gasa ima velike razlike od pumpe do pumpe. Ako kupite gas, na primer, kod 'Lukoila' ili OMV-a, ponekad možete da pređete i dvostruko više kilometara nego kad ga kupite na privatnim domaćim pumpama. Negde je gas prljav, a negde ima više vazduha nego što treba, pa se dešava da samo pola rezervoara bude napunjeno gasom, a ostatak bude vazduh", kaže za "Alo" taksista "Maksis taksija“ Rade Milošević, višegodišnji "gasni“ vozač.
Tu priču potvrdili su i u Ministarstvu energetike. Funkcioner koji je želeo da ostane anoniman kaže da se proizvođači, najčešće NIS, povremeno poigraju sa hemijskom formulom auto-gasa tako što u mešavinu stave određenu količinu nekvalitetnog gasa koji ničemu ne služi.
"Jedino objašnjenje za povećanu potrošnju gasa je da proizvođač u mešavinu propana i butana stavi jeftine nezasićene ugljovodonike, koji ne sagorevaju i koji samo 'protrče' kroz motor. Odnos propana i butana treba da bude 60:40, s tim što leti ima malo više propana, a zimi butana. Tako se radi svugde, ali to manje utiče na to koliko kilometara vozilo pređe", kaže sagovornik iz Ministarstva energetike.
U NIS-u tvrde da ništa ne "muljaju“ sa gasom, niti rade išta što nije po propisima. "Mi kontrolišemo gas u našim laboratorijama i on ima kvalitet kakav je propisan standardom. Taj standard dopušta da kvalitet bude u određenom rasponu i nema dodavanja nekih drugih gasova", kaže PR NIS-a Tatjana Venčelovski-Grujić.
Za kontrolu kvaliteta auto-gasa zadužen je i "Jugoinspekt“, ali, zbog rasula u kojem se ta ustanova nalazi i finansijskih malverzacija, kako kažu radnici, malo je verovatno da se bilo kakva ispitivanja rade kako treba.
U Srbiju se gas uvozi preko svih graničnih prelaza. Poreklo je raznoliko - iz zemalja EU (Holandije, Mađarske, Hrvatske, Bugarske), Ruske federacije, kao i zemalja bivšeg SSSR. Od ukupnog prometa u Srbiji, NIS proizvodi oko 30 odsto, a uvozi polovinu od ukupnog uvoza gasa.
Za veliku potrošnju gasa može da bude kriva i loša oprema. To se dešava i kad se vozilo stalno pali na gas, zbog čega se oštećuje gasna oprema i ako se oprema ne servisira bar jednom na šest meseci. Na potrošnju, kažu u servisima za ugradnju gasne instalacije, utiče i starost vozila.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.