Kada mi, Srbi, upoznamo nekog stranca i započnemo druženje sa njim, već u prvim razgovorima najčešće ga nagovorimo da kaže neku našu reč o koju će neminovno "polomiti"jezik, kao što je obično "živeli" ili "nazdravlje" i to, naravno, izaziva smeh svih prisutnih.

Čim se malo opustimo, obavezno ih naučimo neku psovku, a celovečernje smejanje je zagarantovano ako im poturimo neki srpski magazin štampan na latinici i nagovorimo ih da čitaju naglas.

Međutim, stranci koji dolaze u Srbiju da ostanu, bilo zbog zasnivanja porodice, ili razvijanja posla, pre ili kasnije shvate da im je znanje našeg jezika neophodno za snalaženje u svakodnevnim situacijama.

Tada oslanjanje na društvo ili rodbinu postaje nedovoljno i kreću u potragu za profesionalnim predavačem srpskog jezika. Srećom po njih, u Kolarčevoj zadužbini funkcioniše najstarija škola stranih jezika u Srbiji, a u okviru nje postoji kurs srpskog jezika za strance.

Upis je u toku, a mi smo zamolili profesorku Milicu Konstatinović da podeli svoja iskustva sa predavanja sa nama.


Koliko traje kurs i kako su koncipirana predavanja?

Kursevi srpskog na Kolarcu, kao i ostali redovni tečajevi, traju četiri meseca. Uprkos uvreženom mišljenju da je srpski veoma težak za učenje, zahvaljujući nastavi koja je pre svega usmerena na komunikaciju, uz postepeno usvajanje gramatičkih pravila koja nam u komunikaciji postaju neophodna, polaznici shvataju da se srpski lako uči korak po korak. Osim toga, obični razgovori o njihovim interesovanjima i svakodnevnim životnim navikama ponekad dobijaju neočekivani tok, pa nikada nije dosadno. Budući da je reč o ljudima iz udaljenih krajeva sveta, moguće su najrazličitije reakcije kada saznamo da omiljeno australijsko predjelo čine kanapei od kengura, da su u nekim zemljama mašine za veš i sudove apsolutni luksuz ili kako se Indonežani s osmehom nose sa svim nedaćama.

Sa kog jezičkog podneblja stranci najlakše savladavaju naš jezik?

Mada je učenje srpskog jezika zbog sličnosti najmanji izazov za pripadnike slovenskih naroda, motivisani polaznici pronalaze neverovatne sličnosti između srpskog i arapskog ili, recimo, porede naše reči sa nekim keltskim rečima. Ono što uvek pomaže je kada neko već govori barem jedan strani jezik, zato što je pripremljen na postojanje nekog drugačijeg jezičkog sistema. Ipak, rekla bih da srpski jezik nije ništa teži od ostalih, već ima svoje specifičnosti, i zato je, kao i u učenju drugih jezika, možda presudna motivacija. Upravo zbog toga možete čuti odličan srpski od Grka, Kineza, Italijana, Amerikanaca, ali i Kubanaca, Arapa, Nemaca, Škotlanđana ili Velšana...

10 razloga zbog kojih deca treba da uče strane jezike

Šta je najlakše, a šta najteže strancima da savladaju u srpskom?

Pored izraza koji im se nametnu, zato što ih često čuju na ulici ili sa prijateljima u opuštenoj atmosferi, možda je za strance najlakše sadašnje i prošlo vreme, kao i izgovor reči. Što se tiče poteškoća, izdvojila bih sve promene oblika reči, kao što su, na primer, zamenice i, naravno, padeži. U početku ih neki od njih ne prepoznaju, već svaki oblik doživljavaju kao posebnu reč, pa čak u šali predlažu neke reforme srpskog jezika. Kasnije im muke zadaje glagolski vid, te neko vreme nisu sigurni da li danas moraju da kupe ili da kupuju hleb, ali na kraju i sami zaključe da je sve to “prosto kao pasulj”.  

Šta svaki stranac želi što pre da nauči dok uči srpski jezik?

Svi žele da se osposobe za svakodnevnu komunikaciju kako bi mogli sami da se snalaze na javnim mestima, ali žele i da izraze svoje mišljenje o raznim temama i da pričaju o svojim iskustvima, pa im se žuri da savladaju prošlo vreme. Pošto su mnogi od njih integrisani u srpske porodice i društvo, žele i da što više razumeju Srbe, a to neretko obuhvata i malo žargona i nekih manje ili više pristojnih reči i uzrečica. Osim toga, fasciniraju ih običaji vezani za slavu i druge praznike, za srpsku istoriju i za srpsku kulturu uopšte. O našoj prirodi nauče i kad saznaju koliko naziva za rođake imamo, da se momci žene, ali se devojke udaju i o čemu pevaju naše popularne pesme.

Ko su najbrojniji polaznici (koje nacije)?
Kako u pogledu profesija i razloga za život u Srbiji, naši đaci su veoma raznoliki i po nacionalnostima. Nisam primetila da je neka nacija u većini, već nam dolaze ljudi sa svih kontinenata: sa Kube i iz Brazila, iz Amerike i Kanade, raznih krajeva Velike Britanije i iz gotovo svake zemlje Evrope, iz Afrike, Australije, Rusije, Belorusije, sa Bliskog istoka i iz Kine, Indonezije, sa Filipina... Većina njih govori engleski, ali se ponekad služimo i španskim ili francuskim na putu do našeg zajedničkog cilja. Na kraju se ponosno zapitamo da li je moguće da svi ti ljudi tako dobro govore srpski i toliko lepih utisaka imaju o ovoj zemlji!   

Dakle, ako u svom okruženju imate Rusa, Kubanca, Filipinca, Amerikanca, Nemca, Austrijanca ili Kineza koji bi napokon želeo da nauči nešto više o srpskom jeziku, osim pošalica i psovki, uputite ga na Kolarac, jer časovi počinju uskoro!

Pročitajte i ovo:

Zbog NJIH vredi naučiti ŠPANSKI jezik

Šta možete da radite dok čekate posao?