Internet je, naravno, zatrpan savetima koji bi trebalo da nam olakšaju da zadržimo pažnju i izbegnemo ometajuće faktore koji nas sprečavaju da se izborimo sa poslom koji treba da obavimo. Ali, većina njih potpuno je nerealna ili vas sasvim izmesti iz radnog okruženja, pa umesto da se posvetite poslu ostatak dana provedete razmišljajući koliko vam toga u životu nedostaje... Ozbiljno, koliko nas može "uvek da pronađe nešto inspirativno i zabavno" u onome što radi? Ili koliko je realno da ceo dan provedete "offline" držeći samo slušalice na ušima dok ne završite to što ste započeli? Pa, ne mnogo nas. I ne previše realno.

Važnije je možda ipak to što većina ovih saveta ima sasvim malo veze sa naučnim saznanjima o tome kako naš um funkcioniše.

Većina stvari za koje mislimo da nam pomažu da se skoncentrišemo u stvari radi "protiv nas". Ili, preciznije, protiv načina na koji mozak funkcioniše, piše BBC. Pa šta možemo da usvojimo od novih naučnih saznanja, da bismo mogli bolje da se skoncentrišemo i obavimo više posla, i da li bilo koji od uobičajenih saveta uopšte "radi"?

Izmestite se iz zone misli u kojoj ste trenutno

Iako zvuči kontraproduktivno, psiholozi veruju da čovek postaje produktivniji ako sebi, kad je pod velikim stresom, dozvoli da se malo opusti, misli na nešto sasvim drugo, zabavi se i malo se "izmesti" od zadatka koji čeka da bude rešen.

Na taj način dajemo mozgu vremena da se malo odmori, "oporavi" i onda pristupi zadatku još odlučnije. Mozak, kao i svaki drugi organ u našem telu traži energiju. Kad se malo opustimo, on prikuplja energiju koju kasnije koristi za traženje rešenja problema, učenje i kreativnost.

Nasmejte se

Svi oni smešni snimci mačaka kojima je YouTube zatrpan nisu popularni bez razloga. Bez obzira na to koliko volite posao kojim se bavite, potrebna je velika snaga volje da biste uspeli da ostanete fokusirani na težak zadatak koji je pred vama.

Ali, jedan od najefikasnijih načina da ojačate sebi volju i entuzijazam je da se malo nasmejete. To potvrđuju i naučni eksperimenti. U jednom od njih, dve grupe ispitanika dobile su zadatak da reše "nemoguću" slagalicu. Pogađate kako je dalje tekao eksperiment? Jednoj grupi je u pauzi pušten smešni video, a drugoj, kontrolnoj grupi opuštajući, ali ne i zabavan video.

Ispitanici iz grupe koja je gledala smešni video su sa mnogo više entuzijazma nastavili da rešavaju zadatak.

Vedra atmosfera poželjna je i na radnom mestu, istraživanja su pokazala da su poslovna okruženja u kojima vlada "prijateljska, nasmejana" atmosfera po pravilu produktivnija od onih u kojima svi ćute i gledaju samo u svoj monitor.

Ovo, naravno, ne znači da treba po ceo dan na poslu da gledate smešne video snimke, ali ako ste jako umorni, ako ne možete da se skoncentrišete, pet minuta mačića koji upadaju u kutije ili nečega sličnog popraviće vam raspoloženje.

Otežajte sebi stvari

Iako ćete čuti more saveta da se "izolujete od svega što bi moglo da vas ometa dok radite nešto važno", dr Nili Lavo sa Univerziteta u Londonu kaže da je mnogo bolji metod da "saberemo" sve moguće informacije jer onda naš mozak sam "izbaci višak" i uoči ono što je najvažnije.

Ova teorija iz 1995. godine svodi se na tezu da kad se sve "praznine popune", ostaje naglašeno samo ono što je zaista važno.

Iz te perspektive, poslovno okruženje koje je glasno i "ometa" pojedinca, ono kakvo vlada recimo u open space prostorima bolje je od varijante u kojoj je svako u svojoj kancelariji.

Jedini problem u primeni ovog saveta može biti pronalaženje prave mere ometanja, koja će nam omogućiti da postignemo željeni efekat.

Prestanite da radite

Studije iz '90. godina prošlog veka pokazale su da nam je mozak "naštelovan" tako da ne može punom snagom da funkcioniše duže od 90 minuta, nakon čega mu je potrebna petnaestominutna pauza.

Nešto slično savetuje se i studentima koji spremaju ispite - da uče neko vreme, a onda da naprave malu pauzu tokom koje će raditi nešto sasvim drugo, otići u šetnju, popiti kafu...

Ako se mučite obavljajući neki zadatak, pokušajte ovako. Malo ustanite, prošetajte se, a onda se "osveženi" vratite poslu.

Tako smanjujete mogućnost da napravite grešku, a jačate i motivaciju da istrajete u tome što radite.

Nemojte se toliko truditi

Ako je za obavljanje nekog posla potrebno da duže vreme budete potpuno fokusirani, onda je bolje da se držite pravila "manje je više". Istraživanje sprovedeno u Masačusetsu pokazalo je da osobe koje sve vreme ulažu maksimalan napor da reše zadatak koji im je postavljen generalno u tome imaju manje uspeha od onih koji su nešto opušteniji.

Bolje je da koncentraciju rasporedite na duži vremenski period nego da "sagorite" pre nego što dođete do rešenja.

Popravite koncentraciju u 10 jednostavnih koraka

OVO je zajedničko svim uspešnim ljudima