Kad vaš podsetnik počne da se puni pozivima na koktele, prednovogodišnje žurke, večere i slična okupljanja, može se desiti da počnete da se osećate pomalo... pa, kao da vam se ogromna težina navalila na leđa. Kako je uopšte moguće da izađete svima u susret, a da ipak uspete da odvojite malo vremena za sebe?

Samo upamtite: Niste dužni da prihvatite svaki poziv.

I, to važi, naročito, u ovo doba godine, kad se dani pretvore u niz okupljanja sa kolegama, članovima porodice (uključujući i one koje nećete videti do sledeće godine u ovo doba) i prijateljima.

Psiholozi kažu - ako vam se negde ne ide, slobodno odbijte poziv, a imaju i nekoliko saveta kako da to izvedete ljubazno, tako da se ne osećate kao kreten posle.

Problem je u tome što nam je često teško da nekoga odbijemo, čak i ako nismo ni najmanje raspoloženi da idemo negde. I, to ima veze s načinom vaspitanja, objašnjava za "Hafington post" psiholog Suzan Njuman, koja kaže da je većini ljudi prosto "usađeno" uverenje da je jedini način da budete pristojna osoba - da kažete "da" svemu što vam se ponudi. Posledično, naravno, svako "ne" smatramo činom koji će od nas napraviti neotesanog prostaka, koji ne preza od toga da uvredi druge ljude.

"Ljudi koji previše savesno shvataju društvene odnose i imaju stroge kriterijume o tome šta nekoga čini dobrim prijateljem ili dobrim rođakom, često su sasvim uvereni da će svako njihovo 'ne' biti jako uvredljivo za osobu koja im je poziv uputila", objašnjava Njumanova.

"'Ne' je, za mnoge, po definiciji negativna reč, tako da ljudi često polaze od pretpostavke da će svako odbijanje imati negativne posledice - da će osoba kojoj je to 'ne' upućeno biti uvređena ili povređena", dodaje ona. "Zbog toga ponekad imamo utisak da će odbijanje poziva za druženje ostaviti utisak da smo hladna, samoživa osoba, koju ne interesuju tuđa osećanja."

Ali, ako stalno govorite "da", čak i ako je u pitanju nešto za šta niste ni najmanje raspoloženi, to može ostaviti štetne posledice. Stvar je u tome što je to najefikasniji način da završite emotivno potpuno iscrpljeni i da se na kraju osećate kao "isceđen limun".

"Kad pozivi počnu da se gomilaju, može vas uhvatiti osećaj bespomoćnosti, ali i možete biti i ljuti zbog toga što niste u stanju da kažete 'ne'", objašnjava Njumanova. "U takvim situacijama, kad zanemarujete sopstvene potrebe, samo sebe izlažete potpuno nepotrebnom stresu. To se može manifestovati kao nesanica, glavobolje, iscrpljenost, a može se desiti da vam i imunitet opadne, pa ćete 'zakačiti' svaki virus ove zime."

Kako, dakle, da odbijete poziv za okupljanje na koje vam se ne ide, a da se ne osećate kao grozna osoba?

Prvo, niste dužni da zalazite u detaljna objašnjenja. Jednostavno "hvala na pozivu, ali imam obaveza u to vreme", ili "hvala što mislite na mene, ali nažalost, ne mogu da dođem" biće sasvim dovoljno.

A drugo... vaši nesuđeni domaćini imaju sasvim dovoljno posla oko pripreme proslave da bi se previše opterećivali razlozima koji stoje iza vašeg odbijanja.

Ako vam se ne ide negde, zahvalite se na pozivu i recite da ne možete da dođete. To je sasvim OK.

I još samo jedna sitnica... Nemojte izmišljati ništa da biste opravdali svoj "izostanak", da ne biste posle imali i grižu savesti.

Svet je danas mamuran