"Nemačka je zemlja koja našim studentima nudi više stipendija nego sve ostale zemlje sveta zajedno", odgovorio mi je profesor nemačkog jezika Vojin Tapušković kada sam ga, dvoumeći se, pitao zbog čega bi trebalo da dođem baš u njegovu grupu kada na Kolarcu budu počeli prolećni kursevi stranih jezika.

"U Austriji i dalje možemo besplatno da studiramo", dodao je, očigledno raspoložen da razbije i poslednju predrasudu o nemačkom jeziku koju sam, valjda, nasledio još kao mali.

Verujem da nisam jedini kome je neko nekada davno "objasnio" da bi trebalo da izaberem neki drugi jezik jer je nemački i težak i nerasprostranjen i doslovce - ružan!

U ovim godinama nije mi bio potreban profesor Tapušković da bih znao da je reč o mitovima koje su najverovatnije pripovedali naši stari kako bi nas "argumentima" usmerili ka ruskom, koji je valjda trebalo da bude lak, rasprostranjen i lep, mada sam iskren da budem do danas zadržao uverenje da nemački jezik nije lako naučiti.

Ili, precizniji da budem, govoriti.

"Nemački nije posebno težak jezik, može da se uporedi sa engleskim na tom polju. Bitan je pristup, način učenja, motivacija za učenje kao i lične predispozicije", hladnokrvo me je i do kraja razoružao Vojin, koji je baš u rasprostranjenosti video prvi i osnovni razlog zbog učenja nemačkog jednostavno ne može da bude pogrešna odluka.

"Prvo, lepo je znati jedan od najvećih evropskih jezika", rekao mi je, u šta sam kasnije mogao i da se uverim najprostijom pretragom na Google-u: prema rezultatima poslednjih dostupnih istraživanja za oko 128 miliona ljudi nemački je maternji jezik, a još 18 miliona njime se služi kao drugim jezikom.

Ovako-onako, nemački se govori u 38 zemalja sveta, ali mi se jedan podatak u tom smislu posebno dopao - poznavanje ovog jezika čini Internet još 10 odsto većim nego što je slučaj ako, kao ja, govorite maternji i engleski (i umete pravilno da pročitate imena na francuskom usled nešto pasivnog znanja koje vam je ostalo iz osnovne škole).

Ali, Vojin nije bio završio sa argumentima...

"Osim toga, nemački je jezik budućnosti za naše podneblje. Broj nemačkih firmi u Srbiji raste iz godine u godinu,a time i potražnja za ljudima sa znanjem nemačkog, različitih zanimanja. Ne treba zaboraviti ni mogućnost rada u zemljama nemačkog govornog područja".



Ipak, nisam želeo da odustanem tek tako. Pitao sam profesora ume li tečno da izgovori zvanično najdužu reč u nemačkom jeziku koja i ne liči na reč već na sms prepisku nekoga kome se pokvario "space" na tastaturi.

"Naravno", nasmejao se i dodao:

"Kao i svako ko je pohađao kurs nemačkog u nekoj ozbiljnoj školi jezika", a onda kao "keks" izgovorio nešto što se piše ovako:

"Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz?"

Moram da priznam da sam u tom trenutku bio blizu da završim sa suvišnim pitanjima, ali je novinar u meni bio jači. Setio sam se da sam negde pročitao da su Stari Sloveni, za razliku od ostalih savremenika sa kojima su delili kontinent, Nemce i nemački jezik nazvali upravo tako iz nemogućnosti da se njima uopšte sporazumeju.

Bio sam vrlo direktan i pitao da li smo ih smatrali mutavima, tj. nemima?

"Neki lingvisti zastupaju i tu teoriju, odnosno njenu varijantu,koja se svodi na međusobno nerazumevanje", rekao je ozbiljno, a onda me uverio da ume da "se napravi Englez".

"Možda samo nisu imali organizovan kurs jezika", bio je klasičan "practical joke" plasiran u trenutku kada sam se, nesvesno, vratio predrasudama.



Zapravo, ima li veće predrasude od nazivanja celog naroda mutavim samo zato što ga ne razumemo? U tom trenutku poželeo sam da znam svih 12 jezika koje sam našao u ponudi na portalu Centra za nastavu stranih jezika Kolarčeve zadužbine, mada je bilo jasno da ću, za početak, morati da izaberem jedan.

"Ranije je dosta ljudi smatralo da je nemački grub, ali se ta situacija promenila. Kako ljudi uviđaju mogućnosti koje im se pružaju, menja se i stav prema jeziku. Tako se sve češće umesto 'grub' čuje 'veoma logičan', pa čak i 'lep'", pomogao mi je profesor Tapušković da, ovog puta zaista, zaboravimo na priču o predrasudama.

"Kako ljudi uviđaju mogućnosti koje im se pružaju", zapamtio sam najjasnije iz njegovog odgovora i rešio da postavim pitanje koje bi, verovatno, zanimalo pasionirane turiste.

Gde bi nas u Evropi, u slučaju neke nepredviđene situacije ili krajnje nužde, razumeli ako bismo im se obratili na nemačkom? Holandija? Danska? Belgija?

"U Nemačkoj, naravno", namignuo je.

"Šalu na stranu, pored Nemačke, Austrije, Švajcarske, Belgije i Luksemburga,gde je to službeni jezik,u gotovo svim evropskim državama ima dosta ljudi koji govore nemački".

Ne znam koliko se u Bosni govori nemački (verovatno slabije nego bosanski u Nemačkoj), ali znam da sam dva puta pročitao ovu rečenicu:

"Njemački je službeni jezik manjina u Bosni i Hercegovini".

Da li je to zbog velikog broja gastarbajetera (to je taj kultni germanizam) koji dođu leti da posete rodbinu ili…

"Ne bih to ograničio samo na BiH, isto to može da se kaže i za Srbiju i Hrvatsku gde je nemački neformalno drugi jezik kao i što je evro neformalno druga valuta", slegao je ramenima Vojin, a ja se setio scene iz jednog sela iz okoline Kučeva kada "meštani" nisu mogli da mi objasne gde je izlaz za Požarevac jer... nisam znao nemački.

Ko je tu bio mutav, diskutabilno je. No, s obzirom na to da sam uveliko bio blizu da pristanem, pitao sam profesora šta sutra ne bih nikako smeo da kažem nekom Nemcu.

"Nemci ne vole predrasude i stereotipe (gle čuda, pomislih...), a vole da čuju sve što dobro zvuči. Bio to Mocart ili Ramštajn".



Nasmejao sam se, malo zbog predrasuda, malo jer sam znao da napišem i Mozart i Rammstein. Ali, Kolšrajbera i Švajnštajgera već... A, i ti Nemci, pomislio sam, nit' manje slova, nit' dužih reči. Koliko bi mi uopšte bilo potrebno vremena da tačno izgovorim ono "u" sa dve tačke iznad…

"Usvajanje izgovora je dosta individualno, a za pomenute glasove varira između dva i pet minuta".

Ako mi za glasove treba od dva do pet minuta, uz sve usvojene germanizme tipa šoferšajbna, šrafciger, švarcvald torta ili palačinka deluje da bih brzo mogao da se snađem u Garmiš Partenkirhenu. Ali, "guranje" germanizama iz srpskog jezika na "odgovarajuća" mesta u nemačkom moglo bi vas dovesti u neprijatnu situaciju, upozorio me je Vojin.

"Ako biste Nemcu rekli da je gilipter, rekli biste mu da je ljubavnik, a ako biste mu rekli da je frajer, to bi značilo da je prosac", naveo je konkretne i upečatljive prirode.

A, palačinka?

"'Palačinka' (Palatschinke, prim. aut) se govori u Austriji, ali razumeju i Nemci. Imate u Austriji i 'kukuruz' ili 'paradaiser'".

Da li je tačno da su nam "uzeli" i granicu?

"Grence (Grenze, prim. aut) jeste reč za granicu".

Ko je od koga uzeo reči robot i vampir? Sloveni od Germana ili obratno?

"Pa i mi nešto imamo! Vampir je definitivno reč koja je došla iz srpskog,a robot iz češkog", bio je precizan profesor Tapušković.

Ko je kome "ukrao" više izraza, Englezi Nemcima ili Nemci Englezima?

"Sve zavisi da li pitate Engleze ili Nemce. Generalno, u poslednjih nekoliko decenija ima dosta preuzimanja iz engleskog, mada za gotovo svaki termin postoji i nemačka reč. To je najizraženije kod tinejdžera i mlađih ljudi", primetio je Vojin da, poput naših, ni "milenijalci" u Nemačkoj nisu baš imuni na posledice dominacije američke i engleske pop kulture koja direktno proizilazi iz dominacije jednog jezika na ostalim.

Taj jezik znam, vreme je za novi.

Profesore, vidimo se 21. februara.