Poslali ste poruku prijateljici koja vam ne odgovara nekoliko sati, a vi već mislite da je ljuta? Čim čujete sirenu hitne pomoći mislite da se nekom vašem nešto desilo?

Reč je takozvanom katastrofalnom mišljenju, odnosno "formi negativnog mišljenja koje podrazumeva da osoba uvek misli o najgoroj mogućoj situaciji", kaže terapeut Meri Megičan.

"Takvo razmišljanje dovodi do loših emocija poput stresa ili anksioznosti, a to može da postane problem".

Tendencija da uvek zamišljate najgore može da ima veze sa nekim ranijim iskustvima i može da utiče na način na koji razmišljate.

"Katastrofalno mišljenje može da bude pogoršano ili više izraženo u nekim situacijama i nekim emocionalnim stanjima. Na primer, kada ste depresivni, imate negativan pogled na sve, što povećava šanse za katastrofiziranje", kaže terapeut.

"Takođe, ukoliko ste anksiozni, veća je verovatnoća da ćete preceniti šanse da će se desiti nešto loše, dok ćete istovremeno potceniti svoju sposobnost da se nosite sa problemima".

Ono što je sasvim sigurno je da je katastrofalno mišljenje iscrpljujuće.

"To je veoma nezdrava navika koja vas tera da počnete da verujete u svoje loše misli, umesto da imate malo izbalansiraniji pogled na situaciju. Kasnije uglavnom shvatite da vaše misli nisu istinite, ali do tada ste već prošli kroz pakao zbog svojih misli, a to je uzrokovalo stres i anksioznost".

Dobra vest je da, ako i vi imate ovakav obrazac ponašanja, postoji nešto što možete da uradite da to promenite.

Jedna od stvari je razgovor sa stručnim licem, odnosno terapeutom, ali postoje i neke stvari koje sami možete da preduzmete.

Prvi korak je da prihvatite činjenicu da svi ponekad prolazimo kroz teška iskustva. Svi mamo dobre i loše dane i, to što je jedan dan loš, ne znači da će i sledeći biti takav.

To će vam pomoći da shvatite da su vaše misli ponekad iracionalne.

Kada vam u glavi "nagrnu" sve ove negativne misli, recite sebi "stop", čak i naglas ako treba - to može biti iznenađujuće efikasan način da prekinete ovaj negativni obrazac.

Zatim uložite napor da se fokusirate na druge, pozitivnije misli i ishode.

Pokušajte da pomognete sebi i tako što ćete postaviti ova pitanja: Koliko su moje misli realistične? Kolika je šansa da se to stvarno desi/da je stvarno tako? Zatim pokušajte da se setite primera kada ste isto tako brinuli u sličnoj situaciji, a ishod je bio dobar.

Na primer, ako brinete da je prijateljica koja vam satima ne odgovara na poruku možda ljuta na vas, setite se da ste to mislili i prošli put, a ispostavilo se da je bila zauzeta/nije videla poruku.

Terapeut takođe savetuje da pokušate da identifikujete osećanja iza tih misli - da li ste pod stresom, anksiozni, depresivni?

Nije loša ideja ni da u dnevnih zapisujete svoja raspoloženja, kako biste pokušali da nađete obrazac i shvatite kada "upadate" u katastrofalno razmišljanje. Zatim pokušajte da smislite kako da sprečite da nastupe "crne misli".

Potrudite se da pomognete sebi i imajte na umu da je život uvek lakši kada vam je "čaša do pola puna".