Većina ljudi prve sede primetiće negde posle tridesete godine. Ali, te sede vlasi nemaju nikakve veze sa stresom, to je samo bapska priča, samo da znate. Stres nam škodi, činjenica je, ali je činjenica i da od stresa nećete osedeti.

Da bismo to mogli da razumemo, prvo moramo da razumemo šta određuje boju kose, piše britanski "Miror".

U vlasima kose nalaze se melanociti koji stvaraju pigmente urastajući u vlasi kose. Postoje dva tipa melanina, eumelanin i feomelanin.

Eumelanin stvara crne i smeđe, a feomelanin crvene i žute pigmente, i od zastupljenosti tih pigmenata zavisi da li će osoba imati crnu, smeđu, plavu ili riđu kosu.

Jedna od posledica starenja je i slabljenje sposobnosti melanocita da nastavi da stvara pigmente.

Kosa raste u ciklusima, faza rasta traje između tri i pet godina, a onda se folikul isključi na oko tri meseca, da se "odmori" i pripremi za novu fazu rasta. Te faze se konstantno ponavljaju, ali kad zađemo u određene godine, naše telo više nije tako "dobro" u stvaranju nove kose.

"Naučnici su već odavno utvrdili da bi efikasan način sprečavanja pojave sedih bilo produžavanje života melanocita u korenu dlake, tako što bi ga zaštitili od propadanja, ili proširivanje 'rezervoara' melanocitnih matičnih ćelija koje se nalaze u gornjem delu folikula vlasi, tako da pigmenti nastave da se nadoknađuju", kaže dr Rodni Sinkler, profesor dermatologije na Univerzitetu u Melburnu.

Da li postoji "lek" protiv sedih? Pa… naučnici se trude. Ali, izgleda da je lek protiv sedih, kao i lek protiv ćelavosti ipak još "na dugom štapu"…

Šest zabluda o nezi kose