Ideja da je osoba koja nosi naočare za vid automatski doživljena kao pametnija od strane okoline, često je prisutna u popularnoj kulturi. Sudeći prema rezultatima nove studije, izgleda da zaista postoji pozitivna veza između lošijeg vida i veće inteligencije.

Istraživači sa Univerziteta u Edinburgu izveli su studiju kako bi ispitali kako nasledne osobine čoveka utiču na njegove kognitivne funkcije.

Tim je analizirao podatke sakupljene od 300.486 osoba starosti između 16 i 102 godine. Otkrili su da 148 nezavisnih gentskih lokusa, koji se povezuju sa kognitivnim sposobnostima i utiču na razne stvari, uključujući i vid, visok krvni pritisak i očekivani životni vek, utiču i na inteligenciju.

Učesnici studije koji su nosili naočare za vid u 30 odsto slučajeva su bili inteligentniji.

Osim toga, bolje kognitivne funkcije takođe su povezane sa dugovečnošću, smanjenim rizikom od kancera pluća, boljim kardiovaskularnim i mentalnim zdravljem.

"Ova studija, najveća genetska studija o kognitivnim funkcijama, identifikovala je mnoge genetske razlike koje doprinose naslednim kognitivnim veštinama", kaže vodeći autor studije dr Gejl Dejvis.

Istraživanja o vezi između genetike i inteligencije otkrila su dosta toga poslednjih godina, kaže jedan od autora studije profesor Ijan Deri.

"Pre manje od deceije smo tražili gene koji se povezuju sa inteligencijom i kod oko 3.000 učesnika nismo pronašli gotovo ništa. Sada, sa 100 puta većim brojem učesnika, udruženim snagama više od 200 naučnika, otkrili smo skoro 150 genetskih regija koje utiču na to koliko su ljudi pametni", kaže on.