Ljudima je u prirodi da praštaju drugima, jer je "otpisivanje" nekoga zbog jednog lošeg dela može u budućnosti da nam uskrati pristup informacijama koje mogu biti veoma značajne, kažu naučnici.

Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da su ljudi po prirodi stvari "naštelovani" tako da praštaju drugima. I to je razlog zbog kojeg većina nas odbija da veruje da su ljudi suštinski loši, čak i kad se ponašaju krajnje nemoralno, i protivno svim etičkim načelima.

Kad se neko generalno loše ponaša (prema nama ili uopšte), a zatim uradi samo jednu lepu stvar, želećemo da mu oprostimo jer nam je to u prirodi, prenosi "Dejli mejl".

Ova urođena sklonost ka praštanju evoluirala je jer bi, naročito ranije, otpisivanje nekoga u potpunosti zbog lošeg ponašanja moglo da bude kobno po opstanak, objašnjavaju naučnici.

ponašanje

Studija sprovedena u saradnji naučnika sa Jejla, Oksforda i Univerzitetskog koledža u Londonu pokazala je da je u našoj prirodi da vidimo najbolje u ljudima, da smo predisponirani da verujemo da su osobe koje se ponašaju u skladu sa moralnim načelima istinski dobre.

U seriji eksperimenata učestvovalo je više od 1.500 ispitanika koji su posmatrali izbore dvoje stranaca koji se suočavaju sa moralnom dilemom - da li izložiti drugu osobu strujnom udaru u zamenu za novac.

"Dobri" stranac u ovom eksperimentu uglavnom je odbijao da drugog učesnika udari strujom zbog novca, dok je "zli" stranac bio spreman na sve da bi uvećao profit, bez obzira na bolne posledice koje je trpeo drugi učesnik.

"Mozak formira socijalne impresije na način koji nam omogućava da praštamo drugima", kaže dr Moli Kroket sa Jejla. "Pošto se ljudi nekad ponašaju loše sticajem okolnosti, ili nenamerno, moramo da budemo spremni da prevaziđemo loš utisak za koji se ponekad ispostavi da je bio pogrešan. U suprotnom, prerano bismo raskidali društvene/prijateljske odnose, i na taj način ostali uskraćeni za mnoge dobrobiti koje nam donose socijalni odnosi."

Naučnici kažu da je praštanje zapravo ključno za razvijanje i održavanje odnosa sa drugima. To nam omogućava da popravimo prvi utisak, ukoliko je nekim slučajem bio negativan, na primer.

Učesnici u ovoj studiji su, recimo, bili uvereni da je "dobar stranac" istinski dobar, i nisu ni na koji način dovodili svoj utisak u pitanje.

Ali, nisu bili tako čvrsto uvereni da je "loš stranac" (onaj koji je pristajao da drugu osobu udara strujom zbog para" suštinski loša osoba.

Recimo, kad bi "loš stranac" iznenada napravio velikodušan izbor i odrekao se para, odbivši da izazove strujni udar, utisak ispitanika o njegovom karakteru se odmah popravljao, sve do trenutka u kojem bi svedočili sledećem surovom incidentu.

Ovaj obrazac, ujedno, objašnjava i zašto ljudi ponekad ostaju u lošim vezama, sa osobama koje im nanose bol.

"Naš um stvoren je tako da teži očuvanju veze, čak i kad se druga osoba ponaša loše povremeno", kaže dr Kroket.

Čarobne reči uz koje će vas svi više voleti