Sedamnaest odsto analiziranog voća sadrži ostatke pesticida iznad maksimalno dozvoljenih količina, utvrdili su stručnjaci novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
"U Srbiji se, prema postojećem zakonu, kad su pesticidi u pitanju analizira samo upotreba organo-hlornih pesticida, koji se više od 30 godina uopšte ne upotrebljavaju u proizvodnji, tako da mi u stvari nismo sigurni šta unosimo u organizam kada konzumiramo namirnice koje smo pazarili na pijaci. To se odnosi na jabuke, paradajz, pšenicu, kukuruz, ječam, prska se zemlja da bi voće i povrće bolje uspevalo, pa čak i cveće", izjavila je za "Politiku" dr Desanka Božidarević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Primera radi, kako je istakla ona, u Sloveniji se analizira 218 vrsta pesticida, u većini evropskih zemalja i više, a kod nas za njih ne postoje zakoni. Tako ispada da je po našim propisima hrana ispravna, ali prema propisima Hrvatske ili Slovenije - nije.
"Zakoni koji se odnose na ovu oblast zastareli su i moraju se odmah menjati”, kaže sagovornica "Politike" i dodaje da ovu oblast regulišu Pravilnik o količinama pesticida, teških metala, metaloida i drugih supstancikoje se mogu nalaziti u namirnicama, kao i Pravilnik o maksimalnim količinama štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani, koji su doneti još pre 18 godina.
Da razloga za uzbunu ima govori i prošlogodišnje istraživanje dr Sanje Lazić, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ona je u 297 tržišnih uzoraka voća u Srbiji pronašla 75 vrsta ostataka pesticida. U 51 odsto analiziranog voća ostaci pesticida su bili ispod granice detekcije, a 32 odsto je sadržavalo ostatke pesticida u maksimalno dozvoljenim količinama.
"Ovo neispravno voće predstavlja opasnost za potrošača, tim pre što je većina tih pesticida otrovna i/ili genotoksična, odnosno mogu da izazovu poremećaj reproduktivnih organa, a opasni su i jer narušavaju funkcije endokrinih žlezda", objašnjava profesorka Lazić.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko dvadeset hiljada ljudi na svetu godišnje umre od posledica izlaganja pesticidima, iako je po nekim procenama broj obolelih i umrlih u zemljama u razvoju mnogo veći.
I u Evropskoj uniji je aktuelan problem prekomerne upotrebe pesticida. U pripremi su nova pravila koja bi trebalo da nateraju poljoprivrednike i proizvođače hemikalija da problematična sredstva za zaštitu biljaka zamene sigurnijim, odnosno da se ne daju dozvole za korišćenje za pesticide koji su već zabranjeni u EU.
Evropska komisijasmatra da će nova pravila uticati na traženje alternativnih metoda za zaštitu biljaka, jer postojeća zagađuju vodu, vazduh i tle i mogu da izazovu dugoročne zdravstvene probleme kod ljudi, životinja i biljaka.
(MONDO)
"U Srbiji se, prema postojećem zakonu, kad su pesticidi u pitanju analizira samo upotreba organo-hlornih pesticida, koji se više od 30 godina uopšte ne upotrebljavaju u proizvodnji, tako da mi u stvari nismo sigurni šta unosimo u organizam kada konzumiramo namirnice koje smo pazarili na pijaci. To se odnosi na jabuke, paradajz, pšenicu, kukuruz, ječam, prska se zemlja da bi voće i povrće bolje uspevalo, pa čak i cveće", izjavila je za "Politiku" dr Desanka Božidarević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Primera radi, kako je istakla ona, u Sloveniji se analizira 218 vrsta pesticida, u većini evropskih zemalja i više, a kod nas za njih ne postoje zakoni. Tako ispada da je po našim propisima hrana ispravna, ali prema propisima Hrvatske ili Slovenije - nije.
"Zakoni koji se odnose na ovu oblast zastareli su i moraju se odmah menjati”, kaže sagovornica "Politike" i dodaje da ovu oblast regulišu Pravilnik o količinama pesticida, teških metala, metaloida i drugih supstancikoje se mogu nalaziti u namirnicama, kao i Pravilnik o maksimalnim količinama štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani, koji su doneti još pre 18 godina.
Da razloga za uzbunu ima govori i prošlogodišnje istraživanje dr Sanje Lazić, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ona je u 297 tržišnih uzoraka voća u Srbiji pronašla 75 vrsta ostataka pesticida. U 51 odsto analiziranog voća ostaci pesticida su bili ispod granice detekcije, a 32 odsto je sadržavalo ostatke pesticida u maksimalno dozvoljenim količinama.
"Ovo neispravno voće predstavlja opasnost za potrošača, tim pre što je većina tih pesticida otrovna i/ili genotoksična, odnosno mogu da izazovu poremećaj reproduktivnih organa, a opasni su i jer narušavaju funkcije endokrinih žlezda", objašnjava profesorka Lazić.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko dvadeset hiljada ljudi na svetu godišnje umre od posledica izlaganja pesticidima, iako je po nekim procenama broj obolelih i umrlih u zemljama u razvoju mnogo veći.
I u Evropskoj uniji je aktuelan problem prekomerne upotrebe pesticida. U pripremi su nova pravila koja bi trebalo da nateraju poljoprivrednike i proizvođače hemikalija da problematična sredstva za zaštitu biljaka zamene sigurnijim, odnosno da se ne daju dozvole za korišćenje za pesticide koji su već zabranjeni u EU.
Evropska komisijasmatra da će nova pravila uticati na traženje alternativnih metoda za zaštitu biljaka, jer postojeća zagađuju vodu, vazduh i tle i mogu da izazovu dugoročne zdravstvene probleme kod ljudi, životinja i biljaka.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.