Osetljivost visoka osetljivost veoma osetljivi ljudi.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Stil

Previše ste osetljivi?

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Ako i vi danima razmišljate o ružnom komentaru koji ste od nekoga dobili i ljudi vam često govore da stvari ne shvatate toliko lično, vrlo je verovatno da spadate u veoma osetljive osobe.

Izvor: Guliver/Getty Images/SIphotography

Potajno se divite ljudima koje apsolutno ne zanima tuđe mišljenje i voleli biste da i vi jednog dana budete takvi, umesto što se potresete na svaku reč koju vam drugi upute?

Sve je u redu sa vama, samo verovatno spadate u veoma osetljive osobe, odnosno emocije procesuirate dublje i duže nego drugi. U tom slučaju, vrlo je moguće da vam smetaju i stimulansi u okruženju, poput gužve, buke, fluorescentnih svetala, pa čak i promene vremena. Previše stimulacije i odmah se osećate preplavljeno.

Psihoterapeut Mel Kolins kaže da jedan od petoro ljudi spada u ovu kategoriju, a u detinjstvu ih drugi često doživljavaju kao izbirljive i stidljive, previše osetljive.

O konceptu "urođene osetljivosti" prvi je govorio psihijatar Karl Jang, a sada o tome govore mnogi psiholozi, uključujući dr Elejn Eron, koja ističe da je osetljivost osobina, a ne poremećaj. "Mozak visokoosetljivih ljudi ima veću aktivnost u regijama koje su odgovorne sa svest o nečemu i empatiju", kaže ona.

Istina je da se visokoosetljivi ljudi često osećaju usamljeno i izolovano, a psihoterapeut Mel Kolins kaže da je ključ u tome da shvatite zašto tako reagujete na određene situacije – čak i ako svoju osetljivost smatrate vrlinom, a ne manom.

Ako se prepoznajete u sledećim situacijama, Kolinsova ima nekoliko saveta za vas.

"Očvrsni malo!"

Ako ste odrasli u okruženju gde se vaša osetljivost ne ceni, već vam svi govore da treba malo da očvrsnete, vrlo je verovatno da ste do sada već usvojili mišljenje da niste dovoljno dobri. Ona savetuje da prestanete da upoređujete sebe sa ljudima koji nisu visokoosetljivi, već da slavite svoju jedinstvenost i osetljivost.

Praktičan način da započnete dan je – afirmacija. Recite sebi, na primer: "Ja sam jedinstven/a. Slavim svoju osetljivost i cenim to što donosi meni i drugima", savetuje psihoterapeut.

"Popravi svoje veze!"

Brojni visokoosetljivi ljudi imaju istoriju neuspelih ljubavnih veza, najčešće zbog toga što partner ne razume njihovu osetljivost ili potrebu za prostorom i samoćom kada ih emocije preplave. Takođe, mnogi svoju osetljivost kriju od partnera, iz straha od osude i reakcije.

Kao rezultat toga, održavaju veze sa ljudima sa kojima ne osećaju pravu povezanost. Psihoterapeut ističe da ovi ljudi često neguju i prijateljstva koja su "jednosmerna", odnosno nisu baš sasvim iskrena.

Kolinsova savetuje da razmislite o vezama i međuljudskim odnosima sa ljudima oko sebe.Na primer, da li ste vi uvek ti koji organizuju sve, dok druga osoba čeka "sve na gotovo"? Postoji li balans između davanja i primanja, pričanja i slušanja, u vašoj vezi?

Ako nije tako, pokušajte da vratite ravnotežu u međuljudske odnose.

Udaljite se od "prijatelja" koji vas iskorišćavaju

Ljudi koji su veoma osetljivi i saosećajni često su na meti problematičnih ljudi, onih kojima uvek trebapomoć i koji iskorišćavaju svog osetljivog prijatelja. Ako u svom okruženju imate nekoga ko vas stalno zove jer mu treba neka pomoć, onda znate kako to za vas, osetljive, može da bude iscrpljujuće.

Primetite ako počinjete opsesivno da razmišljate o ljudima sa kojima provodite vreme, ili se iznenada nakon viđanja sa njima osećate loše - to može da znači da vas emotivno iscrpljuju.

Pokušajte da se udaljite od ovakvih ljudi u svom životu.

Preuzmite kontrolu

Visokoosetljivi ljudi moraju pažljivo da slušaju svoje telo jer rizikuju da ih emocije i stres potpuno iscrpe. Visok nivo hormona stresa, kortizola, koji se oslobađa u žlezdama, može da rezultira nesanicom, čestim promenama kilaže, anksioznošću, depresijom i letargijom.

Savet psihoterapeuta je da pokušate da izbegnete situacije za koje znate da će preterano da vam stimulišu nervni sistem. Ipak, neke situacije ne možete da izbegnete, i tada je važno da preuzmete kontrolu – na primer, tako što ćete praviti pauzu da izađete na svež vazduh.

Na kraju, psihoterapeut savetuje da sebi dozvolite da pobegnete kada za tim osetite potrebu – napustite žurku, okupljanje, promenite okruženje... Nije pametno da sve vreme "gurate" sebe više nego što možete.

Neka unutrašnja kritika postane vaš prijatelj

Jeste li svesni tog glasa unutrašnje kritike? Mnogi pokušavaju da ga ignorišu, drugi ih zamenjuju pozitivnim mislima, ali je taj negativan unutrašnji glas "ućutkan" samo privremeno.

Psihoterapeut kaže da je najefikasniji način da vam unutrašnji glas postane prijatelj – vizualizujte ga i dajte mu ime.

Sledeće, razmislite o tom unutrašnjem glasu, zašto je on "kvalifikovan" da vam daje negativne komentare?

Trudite se da volite sebe, tako što ćete unutrašnji glas učiniti svojim prijateljem.

Komentari 7

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mimi

Ja sam procitala da su plahe osobe posebno na meti agresivaca iz okoline. Primerice plaha osoba će često biti na meti šefa, jer on tu najlakše demonstrira svoju "moć". Kad si toga svestan, lakše ćeš prebroditi.

u srbiji je svaki dan mrmota

Mišljenja sam da je 90% čovečanstva ovakvo. Naš ego u potaji nam govori da želimo da se dopadnemo svima...i da nas svi vole.

Miki

Uh, pronađoh se u većini i to baš žestoko. Samo još ne skontah, zašto se tako ponekad osjećam u društvu vrlo dragih osoba i osoba koje nisu krvopije i one koje vas iskorištavaju?

loader