Šta treba da radite ujutru, popodne i uveče da biste se oslobodili stresa

Stres, nažalost, nikako ne možete u potpunosti da eliminišete iz svog života, ali možete da preduzmete neke korake kako biste se efikasnije izborili sa njim i kako bi vaše telo osetilo što manje posledica. Evo saveta psihologa kako dato postignete.

Psiholog Gilihan savetuje da jutro iskoristite da se povežete sa sobom, tako što ćete izdvojiti malo vremena da duboko dišete.

"Zatvorite oči i pažnju usmerite na disanje i na to kako se telo pokreće tokom disanja. Dok udišete, pomislite u sebi 'ja sam', dok izdišete pomislite 'ovde'. Ponavljajte ovaj ciklus nekoliko puta i dok duboko dišete razmišljajte 'ja sam ovde'. Videćete kako će telo i um reagovati na ovu jednostavnu misao".

Kasno jutro

Nešto kasnije, kada ste završili svoje prve obaveze, verovatno se još uvek osećate sveže i energično i zato je teško prepoznati stres koji je počeo da se sakuplja u umu i telu. Napravite kratku pauzu, čak i ako mislite da za tim nema potrebe.

"Naštelujte tajmer i dišite jedan minuta. Udahnite, pa onda veoma polako izdahnite i to ponavljajte minut. Izbrojte koliko ćete puta udahnuti za minut. Kada god se osećate pod stresom tokom dana, napravite pauzu i ponovite vežbu. Tada vam neće ni trebati tajmer jer ćete znati koliko udaha treba da napravite. Primetićete kako vam se um polako smiruje", savetuje psiholog.

Rano popodne

Koristite svoj ručak kao vreme da se povežete sa sobom. Ako ima mogućnosti za to, sedite za sto i to vreme provedite sa drugima, savetuje Gilihan.

"Kada sednete za sto, udahnite tri puta, veoma polako. Pri prvom udahu osetite stopala na podu i svoju težinu na stolici, osetite to fizički, mentalno i emocionalno. Pri drugom udahu, obratite pažnju na okruženje, tj. na stvari koje ispunjavaju vaš život. Posebnu pažnju obratite na ljude sa kojima jedete. Pri trećem udahu, obratite pažnju na hranu ispred sebe, na boju, teksturu i aromu. Prijatno!", poručuje psiholog.

Kasno popodne

Većini ljudi energija opada u kasno popodne, a tenzija se do tada već nagomilala u telu, što mozak prepoznaje kao dodatni stres. Izdvojite nekoliko minuta da se oslobodite fizičke tenzije, to će umiriti i nervni sistem.

Psiholog savetuje da sednete na neko mirno mesto i zatvorite uči. Tri puta udahnite duboko, pri svakom izdahu izbrojte do pet. Skupite ruke u pesnice, zadržite na trenutak, pa ih potpuno opustite, da izbacite tenziju. Udahnite još tri puta, ali ovog puta podignite ramena ka ušima, stvarajući tenziju u mišićima, pa onda opustite ramena. Završite sa još tri spora udaha i obratite pažnju na to kako se sada osećate.

Kasno veče

Spavanje je važan deo oslobađanja stresa i anksioznosti. Da biste mogli lepo da se naspavate, važno je da se opuštate kako se bliži vreme za krevet. Pola sata do 60 minuta pre spavanja se "isključite" tj. sklonite tehnologiju i čitajte, istežite se, uživajte u šolji čaja...

Takođe, jedna od vežbi koja može da vam pomogne u opuštanju je da dva-tri minuta dišete tako što ćete naizmenično da zapušite jednu pa drugu nozdrvu. Dakle, zapušite jednu nozdrvu prstima, polako udahnete, zatim prst prebacite na drugu nozdrvu i izdahnete.

Spavanje

Razmišljanje o stvarima koje ste uradili tokom dana ili briga o nerešenim problemima pogoršavaju stres i anksioznost i sprečavaju vas da se odmorite, naspavate.

Umesto toga, pokušajte da se koncentrišete na stvari koje ste dobro uradili tokom dana, kao i na ono zbog čega ste zahvalni u životu. To će pomoći da se bolje osećate i da lakše zaspite, a takođe i da se bolje osećate ujutru kad se probudite.

Takođe, možete i da ostavite papir i olovku pored kreveta i pre nego što zaspite, zapišete tri stvari zbog kojih ste zahvalni tog dana – na ljudima koje volite, dnevnim iskustvima, nečemu lepom što ste uradili, šta god... Dok polako tonete u san, trudite se da razmišljate baš o tim stvarima koje ste zapisali.

Psiholog savetuje da ove vežbe praktikujete nedelju dana, a onda utvrdite koje od njih vam najviše prijaju i fokusirate se na njih kao na alat koji će vam pomoći da se izborite sa stresom.