SVETLANA SE UDALA ZA TURČINA I PRESELILA U ISTANBUL: Život mi se preokrenuo za godinu dana, svi su me upozoravali!

Svetlana, blogerka iz Rusije, u svojoj zemlji je upoznala Turčina koji je tu došao na odmor. Zbog ljubavi se sa njim preselila u Instanbul, iako su joj svi savetovali da to ne radi, a godinu dana kasnije otkrila je kako izgleda njen život u Turskoj.

Mi sada imamo dvoje dece. Da li nam se veza promenila? Jeste. Sada sam zaista shvatila da sam udata. Pre braka sam radila 12 godina, od toga pet bez slobodnih dana i odmora. Sada ne radim, moj muž obezbeđuje sve što je potrebno našoj porodici. Osećam njegovu podršku i zaštitu svakog dana, otkrila je Svetlana.

Decu zovu ludacima i vešticama

Ludak, Nakaza, Žabac, Magarčevo dete i druge slične reči mnogo puta su bile upućene mojoj deci na ulici, a ja ne njih reagujem osmehom. Zašto? To nije prvi put, a nije ni poslednji. Moju stariju ćerku su zvali ružnom i vešticom. Stvar je u tome što ljudi ovde ne žele da ureknu dete, i zato im ne govore lepe i slatke reči!

Moram da nosim haljine i kuvam ovčetinu

Moj muž se uvek iznervira kad vidi da po kući nosim samo dugačku majicu. Kaže da oko naše kuće ima mnogo drugih kuća i da bi neko mogao da me vidi. Takođe ne voli kada deci spremam svinjetinu - kaže da je nezdrava i da ružno miriše. Iskrena da budem, ovčetina miriše mnogo gore!

Turci stvarno znaju šta je dobra hrana

Iskreno, ne volim lokalni doručak. Brinula sam zbog ovoga jer, kako ću biti blogerka iz Turske ako ne volim čak ni njihov doručak? Uvek sam se pitala zašto bi neko ujutro jeo kobasice, masline i džem... To jednostavno nije hrana koja se jede za doručak!

S druge strane, prvo što sam primetila je da su svi turski deserti preliveni šećernim sirupom. Glavna jela se spremaju sa puno paradajza i mnogo ulja. Svaki kafić prodaje donere, mesno jelo koje zahvaljujući neobičnoj metodi pečenja nema nimalo masti u sebi.

Nošenje obuće po kući je gotovo zločin

Kad odete u posetu prijatelju, morate da skinete cipele pre ulaska u hodnik. Turci nikada ne nose obuću po kući i to je američki običaj koji ih najviše šokira. Obuća se obavezno izuva i ispred džamije, koje se smatraju domovima svih vernika.

Pokloni se najčešće vraćaju u radnje

Svakog 1. januara moj muž i ja idemo u lokalni tržni centar, kao i mnogi drugi Turci, kako bismo zamenili novogodišnje poklone. Stvar je u tome što se ovde uglavnom kao poklon daruje odeća, jer je jeftina i pravi se ovde, u Turskoj. Ove godine smo našim majkama kupili po jedan pulover, a one su nama darovale džempere. Nikome od nas pokloni nisu odgovarali, ali to nije nikakav problem, jer možete da ih vratite u bilo koju prodavnicu koja pripada lancu u kojem ste ga kupili.

Mnogo novca je potrebno za dobro obrazovanje dece

U Turskoj je dobro obrazovanje rezervisano za veoma pametne ili veoma bogate. U državni vrtić dete može da krene tek nakon što napuni četiri godine, i to samo četiri sata dnevno, od 8 ujutro do 12. Ako želite da dete ostane duže, na primer do 17 časova, moraćete da platite.

U privatnim školama morate da platite za sve - hranu, školsku i sportsku uniformu, a vaše dete već od prvog razreda mora da ima ajpod, kako bi moglo da završava deo zadataka preko interneta. Godišnje morate da izdvojite oko 3.000 evra za školu.

Žene se ne porađaju prirodno

Žene se porađaju uglavnom u privatnim bolnicama. Cene variraju od 150 do 3.000 evra, a neki troškovi pokriveni su osiguranjem je uobičajen iz nekoliko razloga - lekarima više odgovara, a koja god žena kaže da se plaši prirodnog porođaja, dobija pristanak za carski rez. Ako je sve u redu, iz bolnice izlazite već sutradan.

Neki brakovi u Turskoj defnitivno nisu iz ljubavi

Suprotno verovanju, u Turskoj parovi ne kriju svoje veze od roditelja, putuju zajedno, žive zajedno. Ali, u malim gradovima i dalje se poštuje striktna tradicija, postoje čak i slučajevi brakova između daljih rođaka, pod direkcijom roditelja.

Medicinski turizam se razvija neverovatnom brzinom

Postoji jedna fenomenalna činjenica o turskoj medicini - sva tehnologija i oprema koja se koristi je najkvalitetnija i zadovoljava standarde Amerike i Evrope, ali su cene 20-30 odsto niže. Zato ljudi često dolaze u Tursku na operacije, pa često na ulici možete da vidite muškarce i žene sa zavojima na različitim delovima tela.

Pažljivo u prodavnicama

Turci su izuzetno slatkorečivi, daće vam slatkiše i velike popuste, ali su u suštini veoma lukavi. U Turskoj uvek proveravajte kese sa robom koje vam prodavci daju na kraju kupovine, na pijaci sami birajte voće i povrće. Lokalni stanovnici to rade sami, a kada naiđu na trulo voće, nije im strano ni da gađaju prodavca istim.

Osobine čoveka iz Turske

Možete sebe smatrati Turčinom ili Turkinjom ako:

- posle ispijanja jutarnje kafe okrenete šoljicu i pogledate kakva vas sudbina čeka;

- kad dođu nezvani gosti, pokažete im da ste presrećni što ih vidite i ubeđujete da ste to jelo skuvali specijalno za njih, šta god u sebi mislili;

- nikad ne žurite i uvek i svuda kasnite;

- u kafiću ne delite račun, nego se svađate i otimate da vi platite ovaj put;

- trubite što češće dok vozite i kroz prozor grdite druge vozače i spore pešake;

- jogurt ne smatrate desertom, već prilogom uz sve i svašta;

- ljubite druge ljude u obraz, čak iako ste ih tek upoznali.

(MONDO)