Alternativna goriva i manji, ekološki prihvatljiviji dizel automobili su u centru pažnje ovogodišnjeg Salona automobila u Ženevi, pri čemu japanski proizvodjači prete da stanu na kraj evropskoj dominaciji u sektoru vozila s pogonom na dizel.
Visoke cene goriva su uticale na to da na Ženevskom salonu, koji se zatvara u nedelju, javnost pokaže pojačano interesovanje za alternativne koncepte.
Tako su se super-sportski modeli kao što su "ferari F599B" i "lamborgini mursielago" (Lamborghini Murcielago), koji razvijaju brzinu veću od 300 kilometara na sat, izdvojili kao "krajnja egzotika" rezervisana samo za bogate i slavne.
Nekoliko velikih svetskih proizvodjača realno predvidja da će automobili s pogonom na vodonik ostvariti značajnije prisustvo na tržištu tek 2020, ali su u medjuvremenu ipak moguća neka prelazna rešenja.
Nemački "Folksvagen" (Volkswagen) je zacrtao cilj da do 2010. svi automobili koji se budu proizvodili u postrojenjima ove kompanije imaju motore koji istovremeno koriste benzin i obnovljive energente kao što su biomasa i etanol.
Šef istraživačkog odeljenja u "Dajmler Krajsleru" (DaimlerChrysler), Tomas Veber, izjavio je da je cilj negove kompanije da proizvede "benzinske motore koji bi bili štedljivi kao dizelski i dizel motore koji bi bili ekološki čisti kao benzinski".
"Mercedes" je na Ženevskom salonu predstavio model CLS 320 sa "Blutek" (Bluetec) čistom dizelskom tehnologijom koja se uklapa u najstrože standarde emisije štetnih gasova, a troši 20 do 40 odsto manje goriva u poredjenju sa benzincima iste klase.
Dosad su dizelskim sektorom dominirali evropski proizvodjači automobila, ali azijske autokompanije su se uspešno uključile u ovu trku i sad prete da stanu na kraj evropskoj dominaciji, ističe stručnjak za evropsko tržište automobila Nik Margets.
Rukovodstvo japanskog "Micubišija" (Mitsubishi) planira da ponudi makar jednu dizel verziju svakog svog modela koji se prodaje na evropskom tržištu. Prvi automobil na dizelski pogon koji konkuriše modelima "audija", BMW i "mercedesa" je " tojota leksus IS 220" (Toyota Lexus).
Svaki drugi kupac automobila u Evropi se odlučuje za dizelaša, pa samim tim raste i udeo "Tojote", "Hjundaija" i "Nisana" na evropskom tržištu.
Automobili na dizel nisu posebno popularni na američkom tržištu zbog nedostatka infrastrukture, dok evropski proizvodjači ostvaruju čak dve trećine profita prodajom vozila na dizelski pogon.
U isto vreme, evropske autokompanije pokušavaju da povećaju svoj udeo na američkom tržištu hibridnih automobila, kojim trenutno dominiraju "Tojota" i "Honda".
Tako je kompanija "Audi" najavila da će pustiti u prodaju hibridnu verziju svog novog terenskog vozila Q7, koji je opremljen benzinskim i električnim motorom, a prema rečima proizvodjača troši 13 odsto manje goriva u odnosu na standardnu verziju.
(Tanjug)
Visoke cene goriva su uticale na to da na Ženevskom salonu, koji se zatvara u nedelju, javnost pokaže pojačano interesovanje za alternativne koncepte.
Tako su se super-sportski modeli kao što su "ferari F599B" i "lamborgini mursielago" (Lamborghini Murcielago), koji razvijaju brzinu veću od 300 kilometara na sat, izdvojili kao "krajnja egzotika" rezervisana samo za bogate i slavne.
Nekoliko velikih svetskih proizvodjača realno predvidja da će automobili s pogonom na vodonik ostvariti značajnije prisustvo na tržištu tek 2020, ali su u medjuvremenu ipak moguća neka prelazna rešenja.
Nemački "Folksvagen" (Volkswagen) je zacrtao cilj da do 2010. svi automobili koji se budu proizvodili u postrojenjima ove kompanije imaju motore koji istovremeno koriste benzin i obnovljive energente kao što su biomasa i etanol.
Šef istraživačkog odeljenja u "Dajmler Krajsleru" (DaimlerChrysler), Tomas Veber, izjavio je da je cilj negove kompanije da proizvede "benzinske motore koji bi bili štedljivi kao dizelski i dizel motore koji bi bili ekološki čisti kao benzinski".
"Mercedes" je na Ženevskom salonu predstavio model CLS 320 sa "Blutek" (Bluetec) čistom dizelskom tehnologijom koja se uklapa u najstrože standarde emisije štetnih gasova, a troši 20 do 40 odsto manje goriva u poredjenju sa benzincima iste klase.
Dosad su dizelskim sektorom dominirali evropski proizvodjači automobila, ali azijske autokompanije su se uspešno uključile u ovu trku i sad prete da stanu na kraj evropskoj dominaciji, ističe stručnjak za evropsko tržište automobila Nik Margets.
Rukovodstvo japanskog "Micubišija" (Mitsubishi) planira da ponudi makar jednu dizel verziju svakog svog modela koji se prodaje na evropskom tržištu. Prvi automobil na dizelski pogon koji konkuriše modelima "audija", BMW i "mercedesa" je " tojota leksus IS 220" (Toyota Lexus).
Svaki drugi kupac automobila u Evropi se odlučuje za dizelaša, pa samim tim raste i udeo "Tojote", "Hjundaija" i "Nisana" na evropskom tržištu.
Automobili na dizel nisu posebno popularni na američkom tržištu zbog nedostatka infrastrukture, dok evropski proizvodjači ostvaruju čak dve trećine profita prodajom vozila na dizelski pogon.
U isto vreme, evropske autokompanije pokušavaju da povećaju svoj udeo na američkom tržištu hibridnih automobila, kojim trenutno dominiraju "Tojota" i "Honda".
Tako je kompanija "Audi" najavila da će pustiti u prodaju hibridnu verziju svog novog terenskog vozila Q7, koji je opremljen benzinskim i električnim motorom, a prema rečima proizvodjača troši 13 odsto manje goriva u odnosu na standardnu verziju.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.