Doktor biohemijskih nauka Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu Stanislava Gorjanović rekla je Tanjugu da je kvalitet hrane u Srbiji "pod znakom pitanja", ukazavši da je zakonska regulativa usaglašena sa evropskim standardima, ali da se ne primenjuje u potpunosti.

"Kontrola kvaliteta je prilično površna i sporadična, pa se često svodi na određivanje sadržaja teških metala i mikrobiološke ispravnosti hrane, što nije dovoljno", upozorila je Gorjanović.

Prema njenim rečima, u hrani potencijalno postoji čitav niz štetnih materija, koje je neophodno analizirati, posebno zbog toga što na tržište stižu proizvodi iz ražlicitih delova sveta.

"Srbija spada u takozvano istočno tržište, na kome mogu završiti proizvodi lošeg ili sumnjivog kvaliteta", objasnila je sagovornica Tanjuga i dodala da nedostatak kontrole čini domaće tržiste još pogodnijim za plasman nekvalitetene robe, pa na njemu mogu završiti proizvodi koji ne mogu proći striktnu kontrolu razvijenih zemalja.

Gorjanović je navela da se u hranu dodatno unose nepotrebne supstance poput pesticida, antibiotika i hormona, kao i da se hrana može kontaminirati i u samom procesu proizvodnje. Aditivi, su takođe, dodala je ona, sve česčhe u upotrebi.

Ona je ukazala da postoji i lista aditiva koje je poželjno izbegavati, na kojoj su veštačke boje i zaslađivači i dodala da za svaki od njih postoji preporučena dnevna doza, pa se tačno zna u koji se proizvod mogu dodati.

"Veštačka boja može se dodati u žvaku ili lizalicu, ali ne i u sok, jer će količina boje unete u organizam prevazići dozvoljenu dnevnu dozu", navela je Gorjanović kao primer.

Istraživač u Institutu za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević kazao je Tanjugu da je kontola kvaliteta prehrambenih proizvoda regulisana u nekoliko pravilnika, jedan od njih definiše kakva se sve sredstva mogu koristiti u proizvodnji hrane, a drugi koji se aditivi mogu dodati nekom proizvodu.

Na pitanje da li se u sastavu prehrambenih proizvoda nekada može naći aditiv čije poreklo kancerogeno, Blagojevć je objasnio da se reč "kancerogen" često zloupotrebljava, jer niko ne bi dozvolio upotrebu takvih dodataka.

"Ni jedan od aditiva, koji su u upotrebi nije kancerogen. Postoje hemijski principi za dokazivanje takvog porekla na osnovu kojih se ispituju svi aditivi i ukoliko se utrdi da je neki od njih šetan SZO će preporučit njegovo izbacivanje iz upotrebe", rekao Blagojević.

Stručnjaci su ukazali da treba obratiti pažnju i na ambalažu u kojoj se nalaze proizvodi i kvalitet sudova u kojima se priprema hrana.

Rezultati akcijske kontrole Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede pokazali su da je hleb na tržištu Srbije zadovoljavajućeg kvaliteta, jer svega 1,1 odsto kontrolisanih uzoraka sadrži materije koje mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi.

Nedavnom kontrolom bilo je obuhvaćeno ukupno 268 uzoraka hleba i to 132 uzorka osnovnih vrsta belog hleba i 136 uzoraka specijalnih vrsta hleba.

Kod 1,1 odsto uzoraka pronađen povećan sadržaj olova, ali svi uzorci bili su mikrobiološki ispravni, nije utvrđeno prisustvo nedozvoljenih aditiva i boja, a količina tih materija u prozivodima bila je u granicama dozvoljenog.

(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)