Profesorka Jaara Ješurun, neurolog iz Vajcmanovog naučnog instituta u Rehovotu, u Izraelu, sa grupom saradnika, pokazala je dobrovoljcima u ogledu običan predmet, kao što su stolica ili olovka, za koje postoji mala verovatnoća da bi već mogli asocirati na neki miris u isto vreme kad su izloženi mirisu ili zvuku.

Sat i po kasnije, pokazan im je isti predmet ali različitog mirisa.

Nedelju dana kasnije, istraživači su dobrovoljcima ponovo pokazali predmet i zatražili da odgovore na koji miris ili zvuk ih asocira - dok su im, u isto vreme, skenirali mozak koristeći snimke fukcionalne magnetne rezonance.

Dobrovoljci su u većini pominjali prvi miris - a kad su to uradili, njihov mozak je pokazivao karakterističnu oblik aktivnosti u hipokampusu.

Međutim, ove aktivnosti nije bilo ako su volonteri podlegli sugestiji da se opredele za drugi miris ili ako su bili više izloženi zvuku umesto mirisu.

Doktorka Ješurun je zaključila da mozak "rezerviše" poseban oblik aktivnosti za sećanja koja su nekada, po prvi put, povezivala neki predmet i određeni miris. Ovakvo "uparivanje" predmeta i mirisa, smatra ona, prvi put se odigralo u najranijem detinjstvu i ostalo je trajno "arhivirano" u mozgu.

Mozak je evoluirao toliko da je u stanju da trajno "smesti" ova privilegovana sećanja zato što time pojačava našu sposobnost da "namirišemo" moguću opasnost. "To je posebno naglašeno kad je reč o neprijatnim mirisima" - istakla je ona u izjavi za časopis Nju sajentist.

Ovo otkriće ima smisla, smatra Rejčel Herc, autorka knjige "Miris želja: otkrivanje našeg tajanstvenog čula mirisa" i profesorka Univerziteta Braun u Providensu, u američkoj državi Rod Ajlend.

"Evoluciona implikacija je da situacija u kojoj se prvi put sretnete s nekim mirisom počinje da predstavlja pouzdan marker njegovog značenja i izuzetno je prilagođen da se usvoji njegovo značenje tako da će asocijacija na ovaj miris u budućnosti predstavljati trajno sećanje" - uverena je Hercova.

(FoNet, foto: Guliver/Getty Images)