Vreli toplotni talas, koji je pogodio zapadnu Evropu i koji se polako premešta ka severu i istoku starog kontineta, odneo je više od hiljadu života u Portugaliji i Španiji, a sada se uputio ka nama.

Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut upozorio je da u narednih deset dana Srbiju čeka toplotni talas sa maksimalnim temperaturama koje će biti u domenu opasne pojave. Temperature će se kretati do 37, a za vikend se očekuje maksimalnih 40 stepeni.

Neurološkinja dr Aleksandra Pavlović je navela na koji način treba da se sačuvamo od velikih vrućina.

"Treba da se rashlađujemo i da se dobro hidriramo. Oni ljudi koji imaju terapiju treba da uzimaju svoje lekove kao i ranije. Ponekad terapija za krvni pritisak treba malo da se modifikuje. Nije bitno toliko kolika je temperatura, koliko je izloženost suncu. Ima neke logike jesti ljutu hranu, slaniju i jaču hranu jer povećava krvni pritisak, koji generalno pada u ovim uslovima.Treba jesti hranu bogatu vodom", rekla je Pavlović u jutarnjem programu Kurir televizije.

Mnoga istraživanja su pokazala da tokom ekstremno toplih dana najčeše dolazi do poremećaja raspoloženja i anksioznosti. Međutim, povećava se i stopa samoubistava. Neurološkinja smatra da to nije neubičajno da na nagli skok temperatura dolazi do raznih promena raspoloženja.

"Svi se mi osećamo drugačije kada su jako visoke temperature. Najkritičnija su ta prva 24 sata kada dođe do skoka dođe. Kasnijih nedelja mi se sve više prilagođavamo. Osećamo promene poput pospanosti, vrtoglavice i sličnog. Međutim, pokazano je da utiču i na raspoloženje, veća je stopa depresivnosti, čak je i kriminal izraženiji. Mada, ono što je zanimljivo je da neki delovi mozga drugačije reaguju na ekstremnim temperaturama. Odnosno, osetljiviji su, a to su ti čeoni frontalni delovi mozga koji utiču na naše ponašanje", rekla je Pavlović.

(MONDO/Kurir)