Suzan Šurman pali sveću iznad koje je kašika, a u njoj vosak - tako joj počinje Uskrs. Ta Lužička Srpkinja u desnoj ruci drži pero od patke, a u levoj tvrdo kuvano jaje.

Ukrašavanje uskršnjih jaja voskom, tradicija Lužičkih Srba u regionu Šprevald i Lauzic još od 17. veka, danas polako pada u zaborav.

"Potičem iz porodice Lužičkih Srba i prvo jaje ofarbala sam kada sam imala tri godine. Mi i dalje to radimo kod kuće, u krugu porodice", kaže za "Dojče vele" Suzan (22).

Ona svakog vikenda tokom uskršnjeg posta, u malom muzeju u Disenu, pokazuje zainteresovanima kako se ukrašavaju jaja, odnosno "jajo“, kako to kažu Lužički Srbi.

"To je kao neki mali čas iz istorije", objašnjava direktorka muzeja Babete Cenker.

"Farbana jaja su simbol plodnosti. Ljudi nekada nisu mogli da shvate kako to da se iz nečeg neživog, kao što je jaje, rađa život, i zato je jaje u celom svetu simbol plodnosti. Tako je i kod nas. Uopšte, mnogi običaji Lužičkih Srba potiču iz paganskih vremena. Postojala je, takođe, i tradicija da se jaje zakotrlja po polju kako bi žetva bila dobra, a to se održalo i posle prihvatanja hrišćanstva.“

Slike i motivi koji se crtaju na uskršnjim jajima imaju dublje značenje.

"Krugovi predstavljaju Sunce, sunčevu svetlost, da tako kažem. Imamo tu i trouglove koji simbolišu vučje zube što bi trebalo da otera zlo. Trougao, takođe, predstavlja i oca, majku i dete. Onda su tu različiti oblici zvezda, takozvana ‘gvizdicka’. Postoji veliki broj motiva zvezda, kao i cveća. Crta se i točak odnosno, kako to mi kažemo, ‘kolarsko’.“

Uskršnje jaje može da bude ukras prilično dugo, ali mu se mora izvaditi belance i žumance.

(MONDO)