NAJBIZARNIJI SRPSKI OBIČAJI KAO IZ HOROR FILMA: Muž se pravi da je trudan, a ženu zakopavaju u venčanici - ZGROZIĆETE SE

Srpska tradicija u mnogome je posebna i razlikuje se od kraja do kraja. A čini se da su nekako običaji na svadbama najzanimljiviji. Pa tako, Negotinska krajna, poznata po Vlasima, postala je i prepoznatljiva po ''Crnoj svadbi'', koja bila inspiracija domaćim rediteljima, te je dobila i svoju ekranizaciju u vidu serije, dok su se pre u Vojvodini svadbe pravile samo pre podne. Za to je postojao jedan jedini razlog - tada se sunce ''rađa'' i napreduje sve dok ne zađe, pa je i bračna zajednica trebalo da ide tim putem.

Nekada se verovalo da su trudne žene bile na meti demona i zlih sila. Kako bi zaštitio svoju buduću suprugu i dete, muž se se pravio da je ''trudan''. Kako je to zapravo izgledalo? Njegov jedini zadatak bio je da leži, dok su mu ostali ukućani donosili hranu i negovali ga. Gluma prestaje onog trenutka kada se žena porodi, dok je ona sve vreme morala da ''krije'' da je trudna.

Kupovina mlade

Kada dođe trenutak da mladoženja i svatovi odvedu mladu iz njene kuće, običaj je da ona pređe preko pištolja. Pre toga sledi cenjkanje sa njenom familijom oko ''cene mlade'', a koje su znale da budu i pozamašne. Međutim, zanimljiva je činjenica da je Knez Aleksandar Karađorđević 1846. godine izdao naredbu koja je glasila: "Iskanje i davanje novca i zlata za devojku ukida se kao običaj protivan dostojanstvu čovečijem." Time je ovaj običaj ukinut, a danas su od njega ostale samo šale u vidu simboličnog otkupa mlade.

Bacanje sita i jabuke

Kada dođe u novi dom, mlada mora da baca žito iz sita po narodu, a zatim na krov kuće. Verovalo se da će brak da uspe ako se sito zadrži na krovu. A posle sita, bacala se jabuka koja je simbol zdravlja i plodnosti.

Podizanje ''nakonjčeta''

Što se tiče ovog običaja, on je podrazumevao da mlada u naručje uzima dete starosti do godinu dana i podiže ga tri puta uvis kako bi imala zdravu mušku decu.

''Mrtvačka svadba''

Motiv ''mrtvačke svadbe'' provlačio se kroz narodnu književnost. Ali šta je on podrazumevao? Naime, kada mlad muškarac ili žena tragično nastrada, a pritom nikada nisu bili u braku, sledi poseban obred. Ako je mladić umro, rodbina ga oblači u svečano odelo i stavlja mu venčani prsten na ruku. A ukoliko je u pitanju devojka, oblače je u venčanicu. Nekada se verovalo da duše ne mogu da odu ''na onaj svet'', ako nisu venčane na ovom. Još bizarnije je što je na takvom pogrebu svirala muzika.

Neki od ovih običaja su se i danas zadržali i praktikuju se i povrh toga što postoji malo znanja o njihovom poreklu, ali kod nas je uvek važilo ono pravilo ''tako se valja'' ili ''takav je običaj''.

(MONDO)