HOĆE STOČARSTVO, ALI DA SU KAFIĆ I BANKOMAT NA 3 MINUTA OD KUĆE! Beograđanin ne zna šta se radi NA SELU, svi se umešali!

Kako neki ljudi sa sela ne mogu ni da zamisle da žive u Beogradu, tako ni mnogo Beograđanina ni za koju cenu ne bi napustilo svoj rodni grad. Ako pitate Srbe šta je bolje, onda budite spremni da slušate raspravu do sutra.

Kao što rekoh, radiću za početak svakako svoj posao, ali bih lagano i započinjao neku svoju proizvodnju na imanju. Prvo za svoju dušu, pa posle možda i kao biznis. Voleo bih da čujem od ljudi koji žive na selu neka njihova razmišljanja o perspektivi života na selu, kakve su sve mogućnosti i kakve se opcije otvaraju, čime bi možda bilo najbolje da se bavim, čime se oni bave... Ima li još nekog iz grada da razmišlja o ovome? Gde planirate da idete?", glasila je objava Beograđanina.

Usledili su brojni odgovori, najviše od ljudi koji imaju oba iskustva, odnosno, od onih koji su živeli i u gradu i na selu. Naveli su sve prednosti i mane, a evo šta su pisali:

"Živim na selu, ali imam stalan posao kao glavni izvor prihoda. Imam svoju zdravu hranu (voće, povrće, meso) vodu čistu, čist vazduh, šumu. Idila je dok imaš neki stabilan izvor prihoda jer uživaš u svim benefitima sela, a živeti samo od poljoprivrede, stočarstva - muka živa".

"Mislim da je najidealnije i najbitnije da selo bude na nekih 15-20 km od grada i da je dobra povezanost sa gradom (dobar put). Nećeš imati na selu sve što ti treba, pa je bitno da možeš lako da stigneš do grada".

"Ja u Apatinu imam sve".

"Nećeš imati nikakve aktivnosti, osim šetnje i bašte oko kuće, tako da bi bilo idealno da si blizu grada za potrebštine. Čak je i odlazak na kafu cimanje, jer ti treba 30 minuta do grada i 30 nazad, mada to zavisi koliko si daleko.

Kolektiv je malo diskutabilan. Imali smo dođoše iz velikog belog grada ovde i nisu se zadržali dugo, ali to je neka porodična drama bila. No, možda dobiješ neke komentare 'a vidi ovaj došao, a pa ne radi se to tako, da ti ja kažem kako'. Održavaj okej odnose sa komšijama, jer hoće da ti pomognu, ali i očekuju isto. I da. Hoće da banu nenajavljeno nekad na kafu, rakiju, 15-60 minuta".

"Moraš i razmišljati za zimu, ogrev, gas, šta god. Moraćeš da znaš tu oko sitnih popravki, lupam, kosačica za travu, elektronika, voda. Nije teško, ali je zeznuto kad ne znaš. Perspektive nema. Bašta u kući i teraj. Možda možeš da razviješ tu neki mini biznis, ali uglavnom svi imaju povrća, a cimanje do pijace se ne isplati. Tako da, drži se trenutne karijere bolje, a ovo neka ti bude hobi sa strane".

"Verovao ili ne, imaš dosta sela koja su na svega 10 minuta od gradova koja imaju odličnu infrastrukturu za naše uslove i imaju optički internet. Ja, doduše, nisam baš objektivan, jer i sam živim na selu i volim što tu živim. Nije baš ona selendra koju je i Bog zaboravio, imam sve stvari koje mi trebaju".

"Samo da je blizu grada, bilo manjeg, bilo većeg. To ti olakšava milion stvari koje ti i ne padnu na pamet, počev od boljih prodavnica i sadržaja, preko bolje infrastrukture, pa do blizine bolnice, hitnih službi, itd".

"Neko voli da ima u ulici na tri minuta hoda i kafić, i bankomat, i banku itd. A neko to ne vidi kao neku prednost života u gradu, da vredi 500 evra kirije, što kažeš. Kao što si rekao, ako radiš remote, onda lagano možeš negde na selo jer se ne cimaš do posla. To je top".

"Savet koji imam da ti dam, ako se odlučiš na trajno življenje na selu - biraj neko mesto koje ima školu i ostale ustanove relativno blizu od vaše kuće. Čisto zbog dece sutra, ne zbog tebe. Što se tiče proizvodnje, u zavnosti od toga koliko uložiš i koliko ti lično imaš vremena, toliko će i da kaplje. Po meni, najbolji odnos utrošenog vremena - zarade je proizvodnja meda. Znači, aktivnih 15-20 dana posla godišnje, u zavisnosti koliko imaš košnica".

Šta vi mislite?

(MONDO)