Sredinom 15. veka Žan i Filiber Goblen su, na periferiji Pariza, otvorili radnju za bojenje tkanina. Posao im je ubrzo tako dobro krenuo da su narednim generacijama članovi ove porodice rešili da zaposle i masjtore za izradu tapiserija.

Njihove ručno rađene slike od vune i finog konca postale su veoma tražene i tako omiljene da je 1662. godine francuski vladar Luj XIV odlučio da njihovu radionicu pripoji kraljevskoj fabrici za izradu nameštaja.

Ova radionica i danas postoji.

U našem jeziku slika uvezu se zove upravo po ovoj francuskoj porodici. Verovatno i vaše bake imaju u kući Vilerove goblene?

Kada je 1893. godine Jakob Viler u Berlinu počeo posao sa posteljinom, kupcima je dao mogućnost da bez potrebe da posete radnju, poštom naruče motive za vez koji koji je reklamirao.

Za to vreme bio jeto veoma smeo i neobičan poslovni potez.

Zanimljivo je da su već tada Vileoreve mušterije, osim iz Nemačke, bile i iz naših krajeva, piše “Politikin Zabavnik”.

Od 1907. posao se tako rascvetao da je Jakob Viler prvi put 1914. godine štampao bogat katalog na 72 strane.

Za vreme bombardovanja u Drugom svetskm ratu, Vilerova fabrika je do temelja srušena, ali su srećom šeme za goblene ostale sačuvane, jer su bile zazidane u kući vlasnika.

Iako je “Vilerova kompanija goblena” od osnivanja promenila mnoštvo vlasnika, i dalje uživa veliki ugled i omiljena je u svetu i u našim krajevima.

Kada se na njihovom zvaničnom sajtu otvori galerija slika starih majstora, istaknuto mesto zauzimaju i gobleni sa motivima “Borba petlova” Paje Jovanovića i “Kosovka devojka” Uroša Predića.

Naravno, u vezu je ovekovečena i Leonardova Mona Liza.

(MONDO)