Mangulica je dugodlaka svinja koja je nekada bila najbolji srpski izvozni proizvod, ali do danas je prešla put do ugrožene vrste.

Međutim, zbog visokog kvaliteta mesa i masti koja ima samo zdrav holesterol, u poslednje vreme vraća se među uzgajivače.

Na ostrvu Adica nasred Drine, kod Mačvanskog Prnjavora, pase krdo od 300 dugodlakih svinja. U ovom rezervatu netaknute prirode, retke mangulice s ljubavlju neguju supružnici Bisa i Radivoj Srdanović.

"Žive u prirodi potpuno slobodne, ali uvek su u blizini. Kupaju se i rashlađuju u Drini, a neke je čak i preplivavaju, da bi se posle vratile kući. Jedu voće, korenje, puževe, gliste i sve što pronađu u prirodi. Kukuruz u zrnu i klipu dajemo samo kao prihranu", priča za "Večernje novosti" Radivoj.

Prema procenama uzgajivača, danas ih u Srbiji živi tek oko 2.000. Nastala je pre skoro dva veka kada je knjaz Miloš poklonio deset krmača "šumadinki“ i dva vepra iz tora u Topčideru, mađarskom grofu Jozefu Nadoru. Na njegovom imanju, ove svinja ukrštene su sa dve mađarske sorte, te je nastala - mangulica.

Mladunci imaju prugasta leđa i liče na mladunce divlje svinje. Odrasla svinja može da teži i preko sto kilograma. Obrasle u guste čekinje, na prvi pogled deluju opasno, ali veoma su pitome.

"Pomazite je slobodno, a sada pomirišite svoju ruku. Vidite, ove životinje nemaju vonj! One su kao mačke, prave dame. Ma nije ni čudo što ih uzimaju i za kućne ljubimce", kaže Radivoj.

Osim na Adici, mangulice se gaje u rezervatu prirode "Zasavica“ u Sremskoj Mitrovici, Deliblatskoj peščari, Subotici, Dimitrovgradu, kao i u atarima Paraćina i Bele Palanke. U Sremskoj Mitrovici čak su joj podigli i spomenik. Da se ne bi zaboravilo sve ono što je mangulica pružila srpskoj privredi.

Prema rečima direktora "Zasavice“ Slobodana Simića, Srbija je 1868. izvan granica prodala više od 520.000 mangulica, a danas nema dovoljno ni za sopstvene potrebe.

"Prihod od izvoza ove sorte tada je bio veći nego ceo osnovni budžet. Kraljevina Jugoslavija je za samo sedam godina van granica prodala stoku u vrednosti od šest tona zlata, što bi danas iznosilo gotovo 1,3 milijarde evra! Mangulica je sada kod nas ugroženo održiva vrsta", priča Simić.

Uvoz mesnatih, belih svinja u Srbiju pedesetih godina mangulicu je - deklasiralo. Umesto njene slanine i masti, po čemu se odlikuje, novo vreme tražilo je više mesa i ulje.

Bele svinje bile su mesnatije nego mangulice, a uljare su potpuno potisnule proizvođače svinjske masti. Mangulici treba do dve godine dok ne stasa za klanje, a belim svinjama tek šest meseci.
Meso ove sorte ima čak 75 odsto manje štetnog holesterola nego bela svinja, a upola manje od junetine i piletine.

"Njena mast po kvalitetu može da se poredi i sa maslinovim uljem, jer ima samo dobar holesterol", priča Bisa Srdanović.

(MONDO)