Svima nam se dogodilo da smo morali da otkažemo zakazano viđanje sa prijateljima, ali isto tako nam se često događa da nam prijatelji po ko zna koji put otkazuju davno zakazani susret.
Da li ste se zapitali zašto danas više nije moguće ispoštovati zakazani termin? Ovom temom su se pozabavili nemački mediji, poput lista "Zidojče cajtung“.
Mladi se ne obaziru na to što se privatni dogovori danas retko kad poštuju, a starije to izluđuje. Do nedavno je dogovoreno vreme bilo gotovo neosporivo, kao da je uklesano u kamen. Danas, u najboljem slučaju, neobavezujući dogovor, često pomeranje termina, otkazivanje neposredno pre dogovorenog vremena. "Videću. Javljam ti se. Ajde da se čujemo"...
"Tehnologije virtuelnog sveta nam omogućavaju da se osećamo neobavezno“, kaže psiholog Gabriele Rici. Mobilni telefoni, laptopovi... ubrzavaju komunikaciju, proizvode novi tip ponašanja, nove manire i nov kukavičluk. Lakše je otkazati bez direktnog suočavanja sa razočaranjem ili ljutnjom dotične osobe.
Gabriele Rici u svojoj knjizi "Možda. Neobavezna obaveznost“ objašnjava da je sve veća nepouzdanost simptom jednog vremena u kojem se sve vrti oko "emotivnog zadovoljavanja potrebe“.
Konstantno se čini psihološko kršenje ugovora, dogovori se ne poštuju - u pitanju je jedan neobavezujući svet pun oportunista koji do kraja drže sve mogućnosti otvorene, pun ego-manijaka koji se obaziru samo na svoje raspoloženje, piše "Dojče vele".
U toj novoj društvenoj igri se svi osećaju kao gubitnici, na način na koji to činimo u vreme gužve u prodavnici, kada uvek mislimo da je baš naš red najsporiji. Ali, da li je to tačno? "Ne", kaže sociolog Kerstin Jirgens:
"Ranije je objektivno bilo lakše da dvoje ljudi dogovore privatno druženje, jer su svi u isto vreme imali slobodno vreme. Taj kolektivni završetak radnog dana više ne postoji. Živimo u društvu nepouzdanih radnih okolnosti, kada ljudi rade poslove sa pola radnog vremena, u tri smene, u projektnim fazama, noću ili vikendom.“
Pronalaženje zajedničkog termina zavisi od bezbroj okolnosti i veoma liči na komplikovanu matematiku, jer pored svih obaveza postoje i stvari koje su nepredvidive, poput bolesne bebisiterke ili hitnog posla, i one urušavaju čitavu kalkulaciju.
"Živimo u nekoj vrsti promene vremena", kaže Karl Hajnc Gajsler iz Nemačkog društva za kulturu vremena. Tačnost i mogućnost planiranja, stubovi starog industrijskog društva sa određenim radnim vremenom i satnicama, izgubile su se usled novih potreba novog komunikativnog društva da se sve radi istovremeno i paralelno što, pak, omogućava spontane i fleksibilne reakcije.
Koji je rezultat te promene vremena? Svako je svoj vlastiti menadžer koji svoje dogovore stalno iznova sortira po Ajzenhauer-principu.
Ko je trenutno bitan? Ko je hitan? Ko je hitan i bitan? Oni od kojih nešto želimo - posao, savet ili prosto samo ljubav - imaju prednost, a za sve ostale važi neka čudna jednačina koja se sastoji od: nisam ga dugo video (često sam otkazao) i tako ću biti u njegovoj blizini jer ume da bude simpatično sa njim
Pa ipak nas svaki put iznova zaboli odgađanje. U pitanju ja mala uvreda za ego: nešto ili neko je bitniji od mene! Ipak, nonšalantno se pravimo da smo puni razumevanja.
Glavno pravilo moderne komunikacije glasi: ne praviti frku od činjenice da dogovor ponovo nije uspeo. Nije bitno! Ali, eto, ipak jeste. Najpre dopuštamo da se to desi pet, deset puta, a onda više ne pokušavamo da ostvarimo bilo kakav dogovor.
Jeste li gledali onaj crtani film u kojem jedan čovek telefonira u svojoj kancelariji i kaže: "Četvrtak mi ne odgovara. Šta mislite o nikad? Da li vam odgovora nikad?“, a drugi odgovara: "To mi super odgovara. Ali bolje da telefoniramo pre toga, važi?“.
(MONDO)
Da li ste se zapitali zašto danas više nije moguće ispoštovati zakazani termin? Ovom temom su se pozabavili nemački mediji, poput lista "Zidojče cajtung“.
Mladi se ne obaziru na to što se privatni dogovori danas retko kad poštuju, a starije to izluđuje. Do nedavno je dogovoreno vreme bilo gotovo neosporivo, kao da je uklesano u kamen. Danas, u najboljem slučaju, neobavezujući dogovor, često pomeranje termina, otkazivanje neposredno pre dogovorenog vremena. "Videću. Javljam ti se. Ajde da se čujemo"...
"Tehnologije virtuelnog sveta nam omogućavaju da se osećamo neobavezno“, kaže psiholog Gabriele Rici. Mobilni telefoni, laptopovi... ubrzavaju komunikaciju, proizvode novi tip ponašanja, nove manire i nov kukavičluk. Lakše je otkazati bez direktnog suočavanja sa razočaranjem ili ljutnjom dotične osobe.
Gabriele Rici u svojoj knjizi "Možda. Neobavezna obaveznost“ objašnjava da je sve veća nepouzdanost simptom jednog vremena u kojem se sve vrti oko "emotivnog zadovoljavanja potrebe“.
Konstantno se čini psihološko kršenje ugovora, dogovori se ne poštuju - u pitanju je jedan neobavezujući svet pun oportunista koji do kraja drže sve mogućnosti otvorene, pun ego-manijaka koji se obaziru samo na svoje raspoloženje, piše "Dojče vele".
U toj novoj društvenoj igri se svi osećaju kao gubitnici, na način na koji to činimo u vreme gužve u prodavnici, kada uvek mislimo da je baš naš red najsporiji. Ali, da li je to tačno? "Ne", kaže sociolog Kerstin Jirgens:
"Ranije je objektivno bilo lakše da dvoje ljudi dogovore privatno druženje, jer su svi u isto vreme imali slobodno vreme. Taj kolektivni završetak radnog dana više ne postoji. Živimo u društvu nepouzdanih radnih okolnosti, kada ljudi rade poslove sa pola radnog vremena, u tri smene, u projektnim fazama, noću ili vikendom.“
Pronalaženje zajedničkog termina zavisi od bezbroj okolnosti i veoma liči na komplikovanu matematiku, jer pored svih obaveza postoje i stvari koje su nepredvidive, poput bolesne bebisiterke ili hitnog posla, i one urušavaju čitavu kalkulaciju.
"Živimo u nekoj vrsti promene vremena", kaže Karl Hajnc Gajsler iz Nemačkog društva za kulturu vremena. Tačnost i mogućnost planiranja, stubovi starog industrijskog društva sa određenim radnim vremenom i satnicama, izgubile su se usled novih potreba novog komunikativnog društva da se sve radi istovremeno i paralelno što, pak, omogućava spontane i fleksibilne reakcije.
Koji je rezultat te promene vremena? Svako je svoj vlastiti menadžer koji svoje dogovore stalno iznova sortira po Ajzenhauer-principu.
Ko je trenutno bitan? Ko je hitan? Ko je hitan i bitan? Oni od kojih nešto želimo - posao, savet ili prosto samo ljubav - imaju prednost, a za sve ostale važi neka čudna jednačina koja se sastoji od: nisam ga dugo video (često sam otkazao) i tako ću biti u njegovoj blizini jer ume da bude simpatično sa njim
Pa ipak nas svaki put iznova zaboli odgađanje. U pitanju ja mala uvreda za ego: nešto ili neko je bitniji od mene! Ipak, nonšalantno se pravimo da smo puni razumevanja.
Glavno pravilo moderne komunikacije glasi: ne praviti frku od činjenice da dogovor ponovo nije uspeo. Nije bitno! Ali, eto, ipak jeste. Najpre dopuštamo da se to desi pet, deset puta, a onda više ne pokušavamo da ostvarimo bilo kakav dogovor.
Jeste li gledali onaj crtani film u kojem jedan čovek telefonira u svojoj kancelariji i kaže: "Četvrtak mi ne odgovara. Šta mislite o nikad? Da li vam odgovora nikad?“, a drugi odgovara: "To mi super odgovara. Ali bolje da telefoniramo pre toga, važi?“.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.