Koliko smo zaista sujeverni? Na našem podneblju već vekovima odolevaju najzanimljivija narodna verovanja. I to ima svoje razloge! Kada se istorijski osvrnemo na različita dešavanja, kroz našu zemlju prošli su različiti narodi, osvajači, među kojima su i Turci. Od svakog smo pomalo pokupili različita verovanja i neka od njih zadržali.

Antropolog Jasna Jojić, gostujući na K1 TV objasnila je neka zanimljiva sujeverja, kako su ona nastala, ali i u kojoj meri su Srbi sujeveran narod.

"Nema razlike između sujeverja kod nas i u čitavom svetu. Sujeverja su znanja koja su se najbrže širila svetom. Neko kaže ja sam uradio nešto i desilo mi se to i to i onda se to proširi. Od komšije do komšije, preko država i čitavih kontinenata. Retko kojim sujeverjima može da se nađe poreklo, jedino onima zapisanim u starim Vedama (indijskim knjigama)", objasnila je Jasna i dodala da je većina sujeverja poteklo iz stare Indije.

Te većina verovanja poput, šta znači kada nas svrbi desni ili levi dlan, ili nos (da ćemo se s nekim posvađati), vode poreklo odatle. Takođe antropolog Jasna otkriva i da je gašenje svećica za rođendan takođe sujeverje. Isto tako, još jedno verovanje se zadržalo kod nas i tiče se poklanjanja stvari:

shutterstock_429499837.jpg
Shutterstock 

"Ne valja poklanjati ništa prazno, ni praznu flašu, teglu, vazu. Uvek treba staviti nešto unutra, da se čoveku u kuću ne unese neka praznina", objašnjava Jasna i dodaje se obično tri puta kuca o sto, ali odozdo da bi sve loše "otišlo" gore. Tu nikako ne izostaje i dobro poznato "pu-pu".

Takođe, za svako kijanje veruje se da predstavlja izbacivanje deo duše iz sebe, jer ona izlazi samo kroz usta i nos. S toga su ljudi u davna vremena pazili da kijaju u maramicu, da bi barem malo "zadržali" taj deo duše. Isto tako, kako antropolog objašnjava, veruje se da se ona "gubi" i kad čovek priča.

Kada je reč o statistici i istraživanjima, mi i nismo toliko sujeveran narod, objašnjava Jasna. Po tome kako se čuvaju sujeverja, Britanci se ubedljivo najviše ističu. Narodna verovanja se obično smatraju i odaju utisak neke vrste pretnje, kao i straha.

"Zašto pretnje? Pretnje su da bi zaštitili čovek i druge ljude od čoveka", rekla je Jasna za kraj.

(MONDO)