MILUTIN IZ ČAČKA OTVORIO KOVERTU SA SVADBE I ZANEMEO! Od 300 gostiju, jedan je bio KOROV - "Srbin sam, MENE SI NAŠAO"

Koliko puta ste čuli da su se mladenci požalili kako im je, umesto poklona ili novca, neko od gostiju na venčanju "uvalio" praznu kovertu? Sigurno makar jednom... To je doživeo i Milutin iz Čačka, koji je među 300 gostiju na svadbi rešio da pronađe "korov" i utvrdi ko mu je dao praznu kovertu.

"Sve je bilo super, bilo je veselo, igralo se do jedan u noć... Posle smo, kako je to običaj, žena i ja otvarali poklone, a pare iz označenih koverata smo stavljali na gomilu. Znao sam da će biti nekih nepotpisanih poklona i koverti, uvek se desi da se zaboravi čestitka u poslednjem trenutku. Ali rekoh da ih ne mešam sa drugima, lakše ću onda provaliti šta je od koga i kome da se zahvalim na pravi način. Da ne bude zovem Đoleta da mu se zahvalim na tosteru", a on čovek uzeo TV. Nije u redu", rekao je on.

U jednoj koverti šala, u drugoj - ništa

Milutin i supruga su krenuli da otvaraju, prebrojavaju novac, naišli su čak i na jednu šalu.

"Otvaramo mi tako te koverte, a ljudi su davali koliko je ko imao - 20, 30, 50, 100 evra... Svako prema svojim mogućnostima. Dobar drug iz vojske, a za koga sam znao da je u finansijskim problemima, napravio je foru, pa je u kovertu stavio papirić na kome piše, 'Dođem ti 50 evra'. I stvarno mi je posle pola godine dao pare.

Onda na red dolazi "pljosnata koverta, kao za račune". Unutra - ništa.

"Au, bog te mazô, pa to se stvarno dešava, pomislim. Pitam ženu je l' ima ideju ko bi mogao da bude, ona kaže da nema. Stvarno su nam svi gosti bili vrlo bliski. Ako nije familija, onda su prijatelji iz detinjstva. Bilo je tu njenih drugarica i mojih drugova koji su poveli momke i devojke, a koje ne poznajemo, ali oni i nisu davali pokone. Dakle, blizak krug od 300 ljudi, a među njima korov... Pa, da li je moguće", kaže Milutin.

Izdaja ga je toliko pogodila da se zainatio da istera celu priču do kraja. Konsultovao se sa ženom, zaključili su da se najverovatnije radi o nekom daljem rođaku, jer su prijatelje koje su zvali znali od detinjstva, odrasli su zajedno...

"Njegovi roditelji i danas crvene kad me vide"

"Znam ja Srbe u dušu, pa i ja sam Srbin, mene su našli, pomislim i krenem da zovem redom telefonom one koji se nisu potpisali na poklon. Jedan rođak, drugi rođak, tetka s tatine strane, ujak s mamine i tako redom. Lepo ja sve, pitam je l' im bilo lepo, zahvalim se na poklonu, pa kažem: "ao, pobrkale nam se čestitke, baš me sramota, ne znam na čemu da se zahvalim...? I onda oni kažu - te pekač, pa 50 evra, set posuđa, i tako... Krug se suzio, svi od rodbine su nešto dali. Ostalo mi samo par prijatelja. Neke dve njene drugarice i moja tri drugara, od kojih sam sa jednim zaista odrastao. Išli zajedno u vrtić, školu, živi u mojoj ulici, druga kuća od mojih roditelja... Posle srednje je otišao u Ameriku, bio tamo nekih desetak godina, pa kako nije bilo posla, vratio se i sad je opet kod svojih. Rekoh, daj i njega da prebrinem, ubeđen da nije on prevarant", priča Milutin.

"Pozovem ga, pa opet odglumim sve po redu -- kako me je sramota, eto zovem da se zahvalim, a ne znam na čemu... itd., kad ono tajac.... Ćuti on s druge strane telefona. Rekoh (neću ime da mu kažem, da ga dalje ne brukam): Što ćutiš, šta je bilo? I tu on počne nešto da "maže". Te izgubila mu se čestitka, te je stavio 200 evra, te je ostavio pare da njegovi daju... Vidim ja koliko je sati... Zahvalim mu se što je bio na venčanju i kažem: "Druže, mogao si da mi kažeš da nemaš, ne bi bio nikakav problem... 'Ajd, nazdravlje ti bilo". Više nikada mi se nije javio, niti ja njemu. A njegovi roditelji crvene svaki put kad me sretnu. Šta će nesrećnici, sramota ih na njegov red -- ovim rečima je završio svoju ispovest Milutin.

Njegova priča je izazvala burne reakcije, dosta je bilo onih koji su mu čestitali što nije prećutao, a tek poneko ga je nazvao "sitnom dušom" i da je trebalo da pusti sve i "da ne ruši staro prijateljstvo zbog glupih para".

BONUS VIDEO:

(MONDO/Luftika)