Istorija čokolade je duga i opširna, poput svih velikih priča koje su stvorile svet kakav danas poznajemo. Postoje arheološki dokazi da je pre 2600 godina u Olmeci kuvana čokoladna smesa, što čokoladu uvrštava među najstarije napitke poznate čoveku.

Mnogi dokazi govore da su pre 14 veokova Maje i Inke pili piće zvano Xocoatl, pravljeno od zrna kakaoa. Maje su čak i obožavale Ek Chuaha, boga kakao napitka, tj. čokolade.

Vekovima kasnije, od božanskog ratničkog pića Evropljani će napraviti slatkiš, koji će promeniti tekovine moderne civilizacije.

Sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristofer Kolumbo je na španski dvor doneo i seme kakaoa, koje tada nije pobudilo nikakvo zanimanje.

Prva plantažu kakaa zasadio je Kortez na dvoru kralja Karlosa V, donevši čokoladni napitak i opremu za njegovo pripremanje.

Čokolada kakvu danas poznajemo je nastala zahvaljujući Holanđaninu Konradu J. van Houtenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaoa, iz kojih je nastao kakao prah. Englez Džozef Fraj je 1847. otkrio kako da takav kakao prah pomeša sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem.

Poznato je da je kroz istoriju čokolada posmatrana i kao afrodizijak, i da ju je koristio i legendarni Kazanova.

Neki su kakao zrno upotrebljavali kao novac. U 17. veku za 200 zrna mogao se kupiti ćuran, 100 zrna je bila dnevnica stražara.

Još u Drugom svetskom ratu američka vlada primetila je važnu ulogu čokolade u vojnim snagama, jer ona vojnicima daje snagu i hrabrost. Čokolada ne samo da je deo vojnog lanč paketa, već je bila i u svemiru kao deo hrane astronauta.

Kakao je oduvek bio izuzetno cenjen i predstavljao je pravu dragocenost. Zato i treba sa uživanjem jesti čokoladu.

Jedina degustatorka čokolade na našim prostorima, Jasmina Brajdić, nam je objasnila kako se to radi.

Pogledajte.



(MONDO)